Čing Ši (Ching Shih) bi morala da bude u svakoj enciklopediji feminizma visoko rangirana. Ne zato što je bila čuvena gusarka (što lako romantizuje), već zbog toga što je bila promućurna i dosledna u vrlo bitnim odrednicama konzervativnih odnosa koji i dan danas uspostavljaju pripadnici muškog roda na ovoj planeti.
Rođena negde oko 1775. godine u kineskoj provinciji Guangdong, kao vrlo mlada bila je, kako bi to se danas precizno reklo, seksualna radnica u plutajućem bordelu. O njenom detinjstvu i poreklu ne znamo mnogo, ali jedno je sigurno, poticala je iz siromašnog sloja kineskog društva. U to vreme siromašne devojčice su se ili rano udavale, ili su prodavane, neke sa nepunih dvanaest godina. Trgovina ćerkama je cvetala. U tim plutajućim bordelima bile su sluškinje, i zabavljale su posetioce pevajući i plešući…
Sve te veštine morale su da savladaju. Nema previše podataka o njenoj udaji za piratskog zapovednika Čenga Jia, a tada je po nepouzdanim podacima imala već dvadeset jednu godinu. Prema tim izvorima, on ju je smatrao inteligentnom i veštom u pregovorima i upravljanju ljudima. Brak je trajao do 1807. godine, kada joj je muž umro, a ona preuzela komandu nad piratskom flotom, zajedno sa usvojenim sinom Čang Paoom, koji će joj postati i muž, a posle predaje i visoki oficir u carskoj mornarici.
Čing Ši je upravljala flotom od 40.000 do 80.000 hiljada ljudi, sa oko 1500 brodova , uspevši da ujedini sve gusarske brodove i bude moćnija od mnogih državnih mornarica, a pre svega mornarice dinastije Čing, i njenog poslednjeg cara Djaćinga. Bila je strah i trepet za engleske i portugalske brodove koji bi se usudili i zaplovili Južnokineskim morem. Svoju nadmoć ostvarivala je strogim zakonima koji su vladali u floti, a podrazumevali su visoke kazne za krađu plena. Vrlo precizno je deljen plen. Član njene moćne flote Crvene zastave koji je ulovio plen mogao je da zadrži samo 20% , a ostatak, 80% plena išao je u zajedničko skladište. Imala je razvijenu obaveštajnu mrežu među ribarima, bordelima, i znala je u svakom trenu koji brod se gde nalazi i kako ga opljačkati. To bi se danas zvalo informaciona ili satelitska mreža.
Bilo je na morima još gusarki koje se pamte, poput En Boni, Meri Rid, Grejs O Mali… One su izbegle vešanje. Iako je Sadzi, gusarka iz XVI veka, valjda zbog plemićkog porekla, u svom vremenu važila za plemenitu damu, slobodnu i nezavisnu – nijedna od njih nije pokazala, pored navodno svih muških veština, baratanja oružjem, upravljanja brodom, visok stepen feminističke svesti i savesti.
Samo je Čeng Ši u svoja pravila na gusarskim posadama uvrstila smrtnu kaznu za silovanje žena. Za takve prestupe bez milosti je odrubljivala glave. Ma koliko neko bio protivnik smrtne kazne, ima istinskog i dubokog feminizma u tom njenom pravilu. Ne znamo koliko puta je donela i izvršila tu presudu.
Čeng Ši, gusarka koja je harala Južnokineskim morima, pamti se po dobijenim bitkama, po opsadi ostrva Lantou, i Bici kod Tuen Mona, koja se dogodila 1809. godine, kada je sa svih strana bila opkoljena združenom kineskom i portugalskom flotom, i kada je uspela taktički da ih nadmudri i umakne im. Kasnije je, posle uspešnih pregovora 1910. godine, odlučila da se preda. Isposlovala je ne samo to da ne bude ona obešena i pogubljena, već je uspela i da spasi članove svojih posada. Ne samo da im je život bio pošteđen, već su nastavili da žive mirno i stignu do visokih pozicija u državnoj kineskoj floti. Ona je nastavila svoj život kao imućna i ugledna osoba, sve do svoje prirodne smrti 1844. godine.