U sredini poput Novog Pazara, grada snažnih tradicija, jasno definisanih društvenih normi i duboko ukorenjenog patrijarhalnog obrasca, svaki iskorak iz ustaljenih okvira nosi određenu cenu. Pokretanje Mahala podkasta nije bilo samo medijski projekat, to je bilo svesno zauzimanje prostora u kojem se ženski glas dugo potiskivao, relativizovao ili posmatrao s nepoverenjem.
Ideja za osnivanje Mahala podkasta nastala je iz stvarne potrebe. Nakon ankete o ginekološko-akušerskom nasilju, koja je za samo 24 sata prikupila više od 500 odgovora, postalo je jasno da žene nemaju sigurno mesto na kojem mogu govoriti, biti saslušane i shvaćene.
„Upravo tada, zajedno s koleginicom Mejremom, shvatile smo da se javila potreba da se pokrene podkast koji će kasnije prerasti u širu platformu – prostor namenjen ženama, njihovim iskustvima, pitanjima i problemima. Mahala je od početka zamišljena kao zajednički pokušaj da se o tim problemima ne samo govori već da se oni i rešavaju“, priča nam Alma Kadrović Radetinac, jedna od osnivačica podkasta.
Postojanje ženskog glasa u javnom prostoru Novog Pazara danas je od presudnog značaja. Iako se društvo menja, muški mentalitet i dalje dominantno oblikuje javni diskurs. Dok se muškarcima mnoge stvari podrazumevaju, žene su često primorane da se dodatno dokazuju, opravdavaju i bore za osnovno priznanje vlastite vrednosti. Takav ambijent neminovno rađa otpor.
„Mahala se s tim otporima susretala od samog početka. Najpre kroz negativne komentare na društvenim mrežama, a zatim i kroz ozbiljnije optužbe da podkast navodno donosi nemoral, razvrat i udaljava žene od ’pravih vrednosti’. Kulminacija se dogodila u januaru 2025. godine, kada je hakovan Instagram profil Mahale, koji je u tom trenutku imao oko 10.000 pratilaca i milionske preglede. Taj čin bio je jasan pokazatelj da ono što Mahala radi nekome ozbiljno smeta, odnosno da smo nekome bile trn u oku i da nekome smeta ono što radimo“, ističe Kadrović Radetinac.
U tom kontekstu, otpor sa kojim se Mahala suočava ne može se posmatrati isključivo kroz prizmu religije ili kulture, već pre svega kao posledica duboko ukorenjenih patrijarhalnih obrazaca koji oblikuju odnose moći u zajednici. Ti obrasci ne određuju samo ko govori u javnom prostoru, već i o čemu je „dozvoljeno“ govoriti, ko ima legitimitet da pokreće određene teme i ko snosi posledice kada se ta nepisana pravila prekrše.
Patrijarhalni mehanizmi na lokalnom nivou često deluju suptilno, ali efikasno i to kroz društvenu kontrolu, osudu, tračeve i etiketiranje. Žene koje javno govore o nasilju, reproduktivnom zdravlju ili rodnim ulogama, neretko bivaju označene kao „problematične“, „neprimerene“ ili kao neko ko „narušava ugled porodice“. Time se odgovornost sa sistema prebacuje na pojedinku, dok se nejednakosti koje proizvode takvo okruženje ostavljaju netaknutim.
Očekivanje da žena mora imati podršku porodice ili supruga kako bi bila društveno prihvatljiva u javnom prostoru pokazuje koliko su granice slobode uslovljene privatnim odnosima. Dok se muško prisustvo u medijima podrazumeva i retko dovodi u pitanje, žensko delovanje često mora biti „opravdano“ – kroz brak, majčinstvo, moralnu podobnost ili tišinu o ličnim iskustvima. Zato Mahala podkast prevazilazi okvire medijskog projekta i postaje prostor tihe, ali važne borbe protiv patrijarhalne normalnosti. Sam čin da žene govore, imenuju probleme i međusobno se slušaju predstavlja pomak koji destabilizuje postojeće obrasce moći. Ta promena možda nije glasna niti brza, ali je uporna i upravo u tome leži njena snaga.
Reakcije publike na teme − podeljene
Reakcije publike na teme koje izlaze iz dominantnih konzervativnih i religijskih narativa ostaju podeljene. Jedan deo zajednice pruža snažnu podršku, prepoznajući važnost toga da se čuje i druga strana priče, jer ne postoji samo jedna istina niti jedno iskustvo.
„S druge strane, uvijek postoji dio publike koji tvrdi da smo tu jer nas je neko poslao da u Novi Pazar donesemo nešto što nije dio naše tradicije i naših vjerskih obilježja. Zbog toga je sve što radimo izuzetno izazovno i svaka tema nosi određenu težinu i odgovornost“, dodaje ona.
Ipak, ona dodaje da, ostati dosljedna sebi i profesionalnim principima u takvom okruženju nije doživljeno kao nepremostiva prepreka.
„Svjesna sam da ono što kažem ili napišem dolazi do velikog broja ljudi, da svako može da komentariše, pa čak i da zloupotrijebi. Za sada se prilično dobro nosim s tim pritiscima. Veliku ulogu u tome ima moja porodica, činjenica da je moj suprug takođe dio ovog posla, kao i fenomenalna redakcija. Imamo tim koji nas podržava, razumije i ne dozvoljava da padnemo. Da sam u svemu ovome sama, vjerovatno bi bilo mnogo teže. Podrška, oslonac i razumijevanje bliskih ljudi su izuzetno važni“, ističe.
Ženama koje žele da se bave novinarstvom ili javnim govorom Kadrović Radetinac daje savet da dobro razmisle o tome i da ojačaju sebe kroz različite aspekte.
„Jer ukoliko žena u tom trenutku nije dovoljno mentalno jaka, ovaj posao može dodatno negativno uticati na njeno psihičko stanje. Novinarstvo je prelijep poziv. Mi se zaista osjećamo kao heroine s važnim zadatkom, jer svaka naša priča ima pozadinu, a naš cilj je da te priče dopru do što većeg broja žena i da žene u našoj sredini, ali i generalno u društvu, žive kvalitetnije. Nismo ništa manje vrijedne od drugih žena i zaslužujemo da budemo poštovane, cijenjene, prihvaćene i uvažavane. Osude, kritike i nerazumijevanje postoje u gotovo svakom poslu, ali ako je to ono što im srce poručuje, treba da krenu tim putem i da uživaju u svemu onome što novinarstvo donosi“, kaže ona.
Budućnost Mahala podkasta jedna od osnivačica vidi optimistično, uprkos svim izazovima. Mahala više ne predstavlja samo medij, već zajednicu. Poruke žena različitih generacija, koje dele svoja iskustva, probleme i ideje, potvrđuju da platforma ispunjava svoju svrhu. Promene ne dolaze preko noći, ali se dešavaju – polako, uporno i istrajno.
„Za Mahala podkast vidim lijepu i pozitivnu budućnost i vjerujem da ćemo s vremenom djelovati još snažnije. Već sada nam se žene javljaju i Mahalu doživljavaju kao platformu koja postoji zbog njih, što i jeste činjenica. Najviše nas raduje kada nam u inbox stižu poruke žena različitih starosnih grupa koje dijele svoje probleme ili nam daju ideje i savjete kako dalje. Vjerujem da su za promjene potrebni vrijeme i strpljenje i da mi, polako i uporno, pravimo promjene u zajednici“, ističe ona.
Konkretne promene u društvu dodatno motivišu
Mahala podkast ne ostaje samo na razgovoru, već dovodi do konkretnih promena. Te promene, kako kaže Kadrović Radetinac, sve njih dodatno motivišu i teraju da rade još više. Svaka dobro urađena priča donosi novu energiju i potvrdu da nema mesta odustajanju. Temelji Mahale zasnovani su na uverenju da se stvari mogu menjati, da glas žena mora biti prisutan i da sloboda, razumevanje, bolji uslovi rada i dostojanstven tretman nisu privilegija, već pravo.
„Nakon svake dobro urađene priče osjećamo se snažno i motivisano da ne pravimo pauzu, već da razmišljamo šta i kako dalje. Temelji Mahale počivaju upravo na uvjerenju da se stvari u našoj sredini mogu mijenjati, da se glas žena mora čuti i da žene zaslužuju slobodu, razumijevanje, poštovanje, bolje uslove rada i dostojanstveniji tretman u društvu“, dodaje.
U sebe, svoj tim, ali i ceo posao koji radi u Novom Pazaru, kaže da ni u jednom trenutku nije posumnjala. Od samog početka prisutan je osećaj da je borba ispravna. Vrednosti poput istine, pravde, empatije i jednakih prava ne gube na značaju, bez obzira na pritiske i okolnosti.
„Možda će zvučati pretenciozno, ali ni u jednom trenutku nisam posumnjala ni u sebe ni u smisao onoga što radimo. Od samog početka osjećam da radimo dobru i ispravnu stvar. Borba za istinu, pravdu, jednaka prava, bolji položaj žena, empatija koju šaljemo, gošće koje biramo i način na koji slušamo žene, vrijednosti su koje nemaju cijenu i čiji značaj ne opada, bez obzira na pritiske i okolnosti“, priča ona.
Uloga medija u malim sredinama kao što je Novi Pazar je izuzetno važna.
„Lokalni nezavisni mediji su u nekim trenucima čak važniji od nacionalnih, jer nacionalni mediji često nemaju dovoljno prostora za lokalne teme. U vremenu društvenih mreža mali mediji mogu itekako doprijeti do velike zajednice. Smatram da bi bez lokalnih nezavisnih medija novinarstvo ozbiljno oslabilo, jer su upravo ti mali mediji oni koji čuvaju suštinu novinarstva i drže ga živim“, završava Kadrović Radetinac za BeFem.
Autor: Aleksandar Đokić
Ovaj tekst je nastao uz podršku Kvinna till Kvinna Foundation i UK International Development. Stavovi izneti u ovom tekstu predstavljaju isključivo stavove autorki i ne odražavaju nužno stavove Kvinna till Kvinna Foundation, UK International Development ili njihovih partnera.