BeFem Festival 2017

[su_menu name=“BeFem_Festival“ class=“page_menu“]

BeFem feministički kulturni centar vas poziva na BeFem letnje feminističke igre, dvanaestočasovni događaj posvećen feminizmu i pokretu za prava žena u Srbiji, postjugoslovenskom prostoru i šire.

Letnje feminističke igre su prostor za povezivanje različitih feminističkih praksi, ali i različitih identiteta poput rase, klase i seksualnosti uz svest o tome da su ženska iskustva različita i da ne postoji koncept globalne žene i globalne ženske politike.

BeFem nosi jaku političku poruku: jedino transnacinalno povezane, koristeći snagu različitih identiteta koji nas grade, uz snažnu feminističku oštricu, možemo da se suprotstavimo nacionalističkim i patrijarhalnim politikama koje vladaju.

Program se održava u tri paralelna prostora u KC Gradu. Detaljan program Letnjih feminisitčkih igara pronađite na vebsajtu BeFem feminističkog kulturnog centra: www.befem.org

BeFem letnje feminističke igre organizuje BeFem feministički kulturni centar uz podršku fondacije Global Fund for Women, Rekonstrukcija Ženski fond, Ambasada SADa u Beogradu i WACC. Ulaz je slobodan.


Program


Izvođačice

Marika Smith, sa preko 15 godina iskustva u svim vrstama seksualnog obrazovanja, inspiratorka je i novinarka koja se bavi seksom, od ličnog savetovanja do političkog aktivizma po pitanjima seksualnih prava. Specijalizovana je za pozitivne delove seksualnosti koji donose zadovoljstvo, s gledištem da bi seks trebalo da bude zabavan, da čini da se osećamo dobro i da tešnje povezuje ljude međusobno, ali i sa samim sobom. Kaže da su najvažnije alatke za dobar seks znanje i radoznalost.

Aleksandra Novakov Mikić. Lekarka specijalistkinja ginekologije i akušerstva, supspecijalistkinja perinatologije, rođena je u Novom Sadu. Diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, gde je odbranila i magistarsku tezu kao i doktorsku disertaciju iz oblasti perinatologije. Školovala se u Španiji, Sjedinjenim Američkim Državama, Mađarskoj i Velikoj Britaniji, a supspecijalizaciju iz fetalne medicine završila je na Kraljevskom koledžu u Londonu (King’s College, London). Bila je angažovana kao ekspertkinja u okviru međunarodnih projekata organizacija “Save the children” u edukaciji stanovništva u polju trudnoće, kao i projekta Evropske unije – edukacije lekara u polju ultrazvučnog skrininga hromozomopatija u prvom trimestru. Bila je upravnica Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine od 2007. do 2011, a od 2008. do 2011. bila je članica Veća Grada Novog Sada zadužena za zdravstvo. Izabrana je za redovnu profesoricu na predmetu Ginekologija i akušerstvo Medicinskog fakulteta u Novom Sadu 2012. godine. Bila je predavačica na Rodnim studijama, predmet Rod i zdravlje.

Jana Šarić. Jana Šarić pokušava da prevaziđe patrijarhat u sebi i drugima. Završrava sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Učesnica je istraživanja Kultura rađanja ‒ reproduktivne strategije žena u Srbiji danas. Trenutno se bavi prikazom žene u jugoslovenskoj ratnoj kinematografiji.

Milesa Milinković. Rođena je u Užicu 1977, diplomirala je pedagogiju, masterirala na Centru za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu. Aktivistkinja, program menadžerka i volonterka u organizacijama za podršku osoba sa invaliditetom od 1999. godine. Kroz feminističku teoriju invalidnosti svoj naučno-istraživački rad na master i doktorskim rodnim studijama usmerila ka ženama sa invaliditetom kao višestruko marginalizovanoj grupi. Na svom aktivističkom putu srela se i sa filmskom umetnošću i koristi je kao sredstvo za poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom, pa je shodno tome producentkinja 17, a autorka dva filma o ženama sa invaliditetom. Direktorka je Međunarodnog filmskog festivala „Uhvati sa mnom ovaj dan / Uhvati film”. Živi i radi u Novom Sadu.

Milica Batričević. Između svakog BeFema nađe neku novu aktivnost, pa ne može da prepiše staru biografiju. Tokom prošle godine aktivno je skupljala i reciklirala đubre. I dalje misli da je zdravlje političko i feminističko pitanje, te se bavi tom temom.

Aleksandra Novakov Mikić. Lekarka specijalistkinja ginekologije i akušerstva, supspecijalistkinja perinatologije, rođena je u Novom Sadu. Diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, gde je odbranila i magistarsku tezu kao i doktorsku disertaciju iz oblasti perinatologije. Školovala se u Španiji, Sjedinjenim Američkim Državama, Mađarskoj i Velikoj Britaniji, a supspecijalizaciju iz fetalne medicine završila je na Kraljevskom koledžu u Londonu (King’s College, London). Bila je angažovana kao ekspertkinja u okviru međunarodnih projekata organizacija “Save the children” u edukaciji stanovništva u polju trudnoće, kao i projekta Evropske unije – edukacije lekara u polju ultrazvučnog skrininga hromozomopatija u prvom trimestru. Bila je upravnica Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine od 2007. do 2011, a od 2008. do 2011. bila je članica Veća Grada Novog Sada zadužena za zdravstvo. Izabrana je za redovnu profesoricu na predmetu Ginekologija i akušerstvo Medicinskog fakulteta u Novom Sadu 2012. godine. Bila je predavačica na Rodnim studijama, predmet Rod i zdravlje.

Jana Šarić pokušava da prevaziđe patrijarhat u sebi i drugima. Završrava sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Učesnica je istraživanja Kultura rađanja ‒ reproduktivne strategije žena u Srbiji danas. Trenutno se bavi prikazom žene u jugoslovenskoj ratnoj kinematografiji.

Milesa Milinković. Rođena je u Užicu 1977, diplomirala je pedagogiju, masterirala na Centru za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu. Aktivistkinja, program menadžerka i volonterka u organizacijama za podršku osoba sa invaliditetom od 1999. godine. Kroz feminističku teoriju invalidnosti svoj naučno-istraživački rad na master i doktorskim rodnim studijama usmerila ka ženama sa invaliditetom kao višestruko marginalizovanoj grupi. Na svom aktivističkom putu srela se i sa filmskom umetnošću i koristi je kao sredstvo za poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom, pa je shodno tome producentkinja 17, a autorka dva filma o ženama sa invaliditetom. Direktorka je Međunarodnog filmskog festivala „Uhvati sa mnom ovaj dan / Uhvati film”. Živi i radi u Novom Sadu.

Milica Batričević. Između svakog BeFema nađe neku novu aktivnost, pa ne može da prepiše staru biografiju. Tokom prošle godine aktivno je skupljala i reciklirala đubre. I dalje misli da je zdravlje političko i feminističko pitanje, te se bavi tom temom.

Kornelija Sabo je rođena 1984. godine u Beogradu, iz koga često voli da otputuje ali i da mu se vrati. Diplomirala komunikologiju na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu, gde je zaposlena od 2011. godine. Čitav život joj je obeležen fotografijom. Saradnica je velikog broja kulturnih, medijskih, akademskih i aktivističkih inicijativa. Proputovala oko pola Severne Amerike, a stvarna želja joj je Južna. Uvek tu da pomogne stvaranje društva bez nasilja i diskriminacije.

Fanna Ndow Norrby (1990) radi kao komunikatorka ‒ slobodan strelac i spisateljica. Interesovanje za društvene medije kao oruđe komunikacije dovelo ju je 2014. do stvaranja Instagram naloga @SvartKvinna (Black woman) kao načina da se osvetli problem rasizma koji doživljavaju crnkinje u Švedskoj. Za to je dobila nagradu Big Communicator u kategoriji mladih talenata godine. Zajedno sa rođakom Amie Bramme Sey osnovala je podkast “Raseriet” (Fury).

Kolektiv Ljubavnice. Ljubavnice su neformalni umetnički kolektiv sastavljen od šest mladih autorki: Tamara Bilankov (1988), Hrvoslava Brkušić (1982), Stella Leboš (1988), Luana Lojić (1991), Ivana Pipal (1990) i Ana Vuzdarić (1984), koje deluju od 2014. godine. Rad kolektiva se bazira na interdisciplinarnom spajanju nauke i umetnosti, te su u tom vidu samostalno izlagale u Zagrebu (Galerija SC, Galerija Greta, Galerija Bačva u HDLU, Galerija GMK) i učestvovale u nekoliko grupnih projekata i izložbi. U saradnji sa zagrebačkom zvezdarnicom i astronomskim društvom Nebo ostvarile su niz predavanja i hepeninga za popularizaciju astronomije i astrofizike, u kojima su učestvovali gostujući predavači, a 2016. godine održale su predavanje na FER-u na temu načini saradnje umetnika i naučnika. U budućim projektima Ljubavnica naglasak ostaje na potrazi i saradnji sa naučnim entuzijastima koji daju nove dimenzije umetničkom radu.

Maja Marković. Istoričarka umetnosti i kustoskinja, deluje na polju savremene umetnosti. Kao programska koordinatorka regionalnog projekta Mreže kulturnih rodnih praksi jugoistočne Evrope formirala je bazu rodno angažovanih umetničkih dela sa ex-YU prostora. Trenutno radi na Festivalu tolerancije s ciljem uvođenja savremenih umetničkih praksi u festivalski program. Stalna je saradnica portala za vizuelne umetnosti Vizkultura.hr (objavljuje pod imenom Maja Broun).

Paola Petrić. Programska koordinatorka u Fondaciji Hajnrih Bel u Beogradu i upravlja projektima iz oblasti evropskih integracija, javnih prostora i ekonomskog osnaživanja ranjivih grupa. Diplomirana je germanistkinja i bavi se prevođenjem.

Damjan Rehm Bogunović u beogradskoj kancelariji Hajnrih Bel fondacije vodi program posvećen životnoj sredini i klimatskim promenama.

Jasminka Oliverić Young je suosnivačica i programska direktorka za javnu politiku i upravljanje Fondacije RES. Poseduje značajno profesionalno iskustvo u radu u javnom sektoru, međunarodnim organizacijama i građanskom društvu. Radila je za Vladu Srbije, Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju i Program Ujedinjenih nacija za razvoj. Oblast Jasminkine ekspertize obuhvata klimatsko i energetsko upravljanje, preduzetničku politiku, evaluaciju politike, evropske integracije, menadžment u domenu životne sredine i cirkularnu ekonomiju. Njen rad usredsređen je na pitanja upravljanja i sinergije klimatskih, energetskih i politika u vezi sa životnom sredinom u kontekstu Evropske unije. Jasminka je autorka knjige „Primena ekoloških standarda EU u srpskoj privredi”. Trenutno je kandidatkinja za doktorat pri Institutu za javnu upravu KU Leuven.

Marija Jevtić je redovna profesorka na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu za užu naučnu oblast higijena i naučna saradnica Université Libre de Bruxelles (ULB), Research centre on Environmental and Occupational Health, School of Public Health. Profesionalno naročito je interesuju javno zdravlje, preventivna medicina, održivi razvoj, životna sredina i zdravlje, klimatske promene, krizne i vanredne situacije i zdravlje, zdravstvena bezbednost hrane i ishrana, mentalna higijena, menadžment u zdravstvu, grupna analiza.

Linnéa Claeson (1992) je profesionalna švedska rukometašica i kreatorka Instagram naloga Assholesonline. Ovim nalogom ona osvetljava onlajn seksualno uznemiravanje, mržnju i pretnje, i ukazuje na moguće načine borbe protiv njih, često uz znatnu dozu humora. Njen nalog prati preko 200.000 ljudi. Nedavno se našla na prvom mestu liste budućih 99 najmoćnijih osoba u Švedskoj.

Vedrana Frašto se deklariše kao feministkinja koja je posvetila svoj dosadašnji život zaštiti ženskih ljudskih prava u BiH i regiji. Zaposlena je u feministkičkoj organizaciji Fondacija CURE. Voditeljica je edukativnih radionica na temu ženskih prava, feminizma, aktivizma, rodno zasnovanog nasilja, diskriminacije itd. Takođe, trenerica je Integrisanih sigurnosti za braniteljice ženskih prava od 2013. U 2005. godini je počela trenirati orijentalni ples, krajem 2006. je otvorila prvu školu orijentalnog plesa u Zenici. Ovaj put povezuje ples sa aktivizmom i orijentalniom plesu dodaje elemente koji oslobađaju žene od osećaja krivice, vraćaju im ljubav prema svojim telima ‒ u stvari vraćaju „otete” vrednosti. Svoj performans je izvodila 2015. godine u Gruziji na svjetskoj konferenciji za braniteljice ženskih ljudskih prava. Živi i radi u Sarajevu.

Aleksandra Nikšić, novinarka, prevoditeljka i štreberka. Tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji radila kao reporterka za američki magazin TIME, britanski dnevnik Daily Telegraph i još neke evropske i američke medije. Od 1996. do 2014. godine novinarka je engleskog servisa francuske agencije AFP, a od oktobra 2014. news urednica VICE Srbija. I danas najviše uživa u stripovima, filmovima, knjigama, televiziji i muzici. Teži da posao zameni zadovoljstvom, ali penzija još nije na vidiku. Diplomirala na Lost univerzitetu, skupljačica svega i svačega, skribomanka.

Leila Šeper. Biti Leila Šeper znači imati mnogo identiteta i po potrebi ih ubacivati u biografiju. Gospodža, radnica u fešn industriji, aktivistkinja, feministkinja, wannabe basistkinja, vegetarijanka, kućna pivarka… i pankerka. Pokušava pratiti trendove, ide joj manje-više uspešno. Od kad je prvi put došla na BeFem dala je sebi zadatak da je organizatorke zavole i pozivaju svake godine. Možemo reći da je za sada uspešna. Ima 35 godina. Želi težište političke borbe preneti na oficijelna mesta odlučivanja, tako da se nemojte iznenaditi ako je vidite na nekoj izbornoj listi. Kao nezavisnu kandidatkinju, a kako drugačije?

Selena Simić. Rođena 1992. godine u Smederevu. Završila je srednju muzičku školu „Kornelije Stanković”, džez odsek – bubnjevi, i osnovne studije komunikologije na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. Bubnjarka je jedinog all girl domaćeg metal sastava „Nemesis”, ženskog pank/rok benda „Fandango” i rokabili horor-pank benda „Goatmare and the Hellspades”. Redovno sarađuje sa bubnjarskim bendom Dragoljuba Đuričića. Vodila je četiri ciklusa besplatnih bubnjarskih radionica za devojčice u Beogradu, Smederevu i Pančevu 2015. godine uz podršku Rekonstrukcije ženskog fonda, i liderka je mentorskog tima na prvom Rok kampu za devojčice u ovom delu Evrope, koji treba da se održi u avgustu 2017. godine nadomak Beograda. Saradnica je više feminističkih kolektiva i manifestacija. U maju 2016. godine govorila je na 35. Beogradskom Igniteu u organizaciji Vladinog tima za smanjenje siromaštva i socijalno uključivanje.

Tatjana Nikolić. Kulturna radnica, feministkinja i omladinska aktivistkinja. Autorka je studije „Rodni odnosi na alternativnoj muzičkoj sceni Srbije i regiona” koju je 2016. godine objavio Zavod za ravnopravnost polova AP Vojvodine. Od 2010. godine deo je tima programa FEMIX koji kroz istraživanje, zagovaranje, umrežavanje, promociju i organizaciju događaja afirmiše rodnu ravnopravnost u kulturi i među mladima. FEMIX je 2016. godine dobio nagradu „Anđelka Milić” Sekcije za feministkička istraživanja i kritičke studije maskuliniteta za „kreativni poduhvat koji koristi saznanja iz oblasti feminističke teorije i istraživanja, i na originalan i komunikativan način prenosi poruku o vrednosti i značaju rodne ravnopravnosti”. Završila je osnovne i master studije menadžmenta u kulturi i medijima na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Jasmina Tešanović. Feministička i politička aktivistkinja (Žene u crnom; CodePink), spisateljica, novinarka, muzičarka, prevoditeljka i filmska režiserka. Godine 1978. promovisala je prvu feminističku konferenciju u Istočnoj Evropi „Drug-ca žena” (Beograd). Sa Slavicom Stojanović osmišljava i stvara prvu feminističku izdavačku kuću na Balkanu po imenu „Feministička izdavačka kuća 94”, koja je postojala 10 godina. Autorka je „Dnevnika jednog političkog idiota”, prevedenog na 12 jezika, ratnog dnevnika pisanog tokom sukoba na Kosovu 1999. Od tada objavljuje radove na blogovima i drugim medijima, uvek povezanim sa Internetom. Osnivačica je Casa Jasmina, prvog pametnog domaćinstva budućnosti u Turinu. Piše na engleskom, srpskom i italijanskom, a živi na relaciji Turin, Ostin i Beograd.

Amie Bramme Sei je novinarka koja trenutno radi u najvećim švedskim novinama “Aftonbladet”. Ima iskustvo u radio novinarstvu kao proizvoducentkinja i radio voditelj u živom programu. Trenutno je na porodiljskom odsustvu, ali i dalje producira RASERIET podkast sa svojom rođakom Fannom Ndow Norrby.

NO LIMIT je vokalna grupa iz Sarajeva, nastala 2014. godine. Članovi su obrazovani muzičari koji se bave obradama raznih žanrova muzike, ali i izradom autorskih pesama na jedinstven način. Beleže mnoge uspehe na nastupima i koncertima u BiH i šire, i imaju zapažene preglede videa na YouTube kanalu.
Nastupaju: Alen Hadžić Morris, Ajsela Zoronjić, Negra Čičić i Andrea Krasnić.

„Ćao, ovde Ivana Finci. Devojka koja ne obećava ‒ već ispunjava. Pišem sporo zbog onih koji ne umeju da čitaju brzo. Đuskam na jednoj nozi, dok na drugoj stojim mirno. Jednom rukom pumpam baš a drugom dižem entuzijazam. Dirigujem u slobodno vreme. Puštaću u ritmu muzike za ples (jer samo taj ritam i postoji).“

Zanatska zadruga NEpraktične žeNE imenovana je 2016, a nastala je još 2000. godine, okupivši žene, muškarce i ostale iz raznih krajeva zemlje (Zemun, Zrenjanin, Vranje, Novi Beograd) koji su se usudili da izrađuju NOVE KUVARICE sa zajedničkim ciljem: ujediniti zanatska i kreativna iskustva u borbi protiv patrijarhata i nasilja ‒ za jednakost, solidarnost i pravo glasa.
NEpraktične predstavnice: Lenka Zelenović (Novi Beograd), Sanja Stamenković (Vranje), Pava Martinović (Zrenjanin)

„Resetka“ je nova inicijativa koja se izrodila iz dvogodišnje građanske akcije skupljanja knjiga za zatvore širom Srbije. Putem Fejsbuk stranice „Knjige za zatvorenike“ ovog marta sakupljane su donacije i higijenski paketići za osuđenice u Požarevcu ‒ jedinom ženskom zatvoru u Srbiji. Otuda i ideja za Resetku kao nastavku pružanja neophodne građanske pomoći našim kazneno-popravnim zavodima, gde god da je ona neophodna. Pošto uskoro opet idu u Požarevac, Resetka trenutno prikuplja sve što je potrebno osuđenicama, ali ovog puta sa fokusom na potrebe porodiljskog odeljenja: pelene (br. 3, 4, 5), flašice, cucle za flašice, ćebad za bebe, obuću br. 18‒20, garderobu za bebe, šetalice, kupke i šampone za bebe, mast za bebe i kašice, BeFem podržava početak Resetka inicijative i obezbeđuje štand za kolekciju donacija.

I ove godine BeFem podržava aktivnosti i razvoj programa za afirmaciju ženskog stvaralaštva FEMIX. U FEMIX corneru dobićete besplatan primerak studije „Rodni odnosi na alternativnoj muzičkoj sceni Srbije” objavljene u decembru 2016. godine u izdanju Zavoda za ravnopravnost polova Vojvodine, a koja je nastala na osnovu višegodišnjih aktivnosti FEMIX-a. Upoznaćete se i sa nagradom „Anđelka Milić” Sekcije za feministička istraživanja i studije maskuliniteta, čiji je program FEMIX laureat za 2017. godinu. Ukoliko budete zainteresovane/ni, moći ćete da preslušate i dobijete na poklon šesto izdanje jedine domaće kompilacije aktuelne ženske muzičke produkcije Femixeta. Osim toga, ovo će biti prilika da saznate više i o prvom Rok kampu za devojčice u ovom delu Evrope, koji će se održati na obroncima Avale u avgustu 2017. godine, o mogućnostima da se uključite i doprinesete njegovom održavanju i kako da prijavite za učešće devojčice iz svog okruženja.

Donećemo lude, polovne stvari (kao nove) za prodaju. Cena? Prava sitnica! Gde? Na BEfem-u! Zašto to radimo? Zbog feminističke filantropije! A, biće i zabavno! Vidimo se kod stola, u dvorištu.
Ovog puta sav prikupljeni novac odlazi u naš fond za stipendije „Žarana Papić“. www.rwfund.org/programi/zarana-papic

U ćošku Grupe 484 možete pogledati neke od materijala vezanih za naš rad sa ženama migrantkinjama koje su smeštene u azilnim centrima u Srbiji. Od kraja 2013. redovno radimo i družimo se sa našim drugaricama iz Sirije, Avganistana, Iraka, Kameruna, Somalije, Eritreje, Irana, sa Kube… Naše radionice zovu se SOFRA ART i kroz njih smo jedne druge upoznale sa kulturama iz kojih dolazimo. Iz ovih susreta, radionica, razgovora i druženja uz kafu i ratluk do sada su nastale dve izložbe: Granica je zatvorena i Zajednički imenilac.
Osim toga skupljaćemo knjige na engleskom, kao i englesko-nemačke rečnike.