BF-BTN-plakat

Dobitnice priznanja Befem Bring The Noize za 2020. godinu

Događaji,

Osmog marta, na Međunarodni dan žena, po peti put za redom, BeFem je dodelio priznanja za feminističke inicijative pojedinkama i organizacijama – Bring the Noize za 2020. godinu. Za razliku od prethodnih godina, ovog puta događaj se održao onlajn.

Ove godine ovaj praznik proslavile smo u jednoj feminističkoj retrospektivi, i podsetile se koje su to inicijative, tokom ove godine koja je protekla u pandemiji, koje su doprinele političkoj borbi i učinile svet malo boljim mestom. Priznanja su dodeljena u oblasti ekologije, kulture, podrške marginalizovanim grupama, rada u zajednici, rada u medijima, kao i u borbi protiv seksualnog i svakog drugog oblika nasilja.
Čestitamo svima!

Srećan 8. mart! BUDI GLASNA – BRING THE NOIZE!

Snimak događaja se nalazi na Befem Fejsbuk stranici i Befem YouTube kanalu

DOBITNICE PRIZNANJA:

ŽENE NA PRVOJ LINIJI BORBE PROTIV KOVIDA – Dženeta Agović

žENE NA PRVOJ LINIJI BORBE PROTIV KOVIDA – Dženeta Agović

Zaslužile su ga sve medicinske sestre, lekarke, negovateljice i tehničarke. Sve žene u belim i zelenim mantilima. Sve koje su radile dežurstva, pod maskama. Sve koje su brinule o nama, uprkos brizi za svoje lično zdravlje. Sve su pobedile. Sve su nam bile nada, pomoć, uteha i neizmerna inspiracija. Ipak, morali smo da se odlučimo za jednu ženu, koja će medalju poneti, u ime svih njih. Naša heroina u kategoriji ŽENE NA PRVOJ LINIJI BORBE PROTIV KOVIDA je DŽENETA AGOVIĆ iz Tutina. Medicinska radnica i uzbunjivačica. Žena koja se borila za zdravlje svojih sugrađana, za svoje zdravlje, ali i za istinu, verujući da je laž virus opasniji i od korone!

PROMOCIJA ŽENSKOG STVARALAŠTVA –  Festival Krokodil 2020

PROMOCIJA ŽENSKOG STVARALAŠTVA - Festival Krokodil 2020

Ovog leta u amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije pod zvezdama slušale smo i slušali dvadesetak autorki i njihovu poeziju i prozu. U te dve večeri, barem na trenutak, uz umetnost, razgovore i dobru zabavu, nismo mislili na neizvesnost, na koronu, nemaštinu, i sistemski patrijarhat u društvu i umetnosti. Te dve noći bile su trijumf ženskog pisanja, šamar u lice svima koji, da parafraziramo jednu od pesnikinja koje su učestvovale, Olju Savičević Ivančević, ne čitaju žene. I zato nagrada za promociju ženskog stvaralaštva ide festivalu Krokodil 2020.

NOVINARKE U BORBI PROTIV SISTEMA I PATRIJARHATA – Ivana Mastilović Jasnić 

NOVINARKE U BORBI PROTIV SISTEMA I PATRIJARHATA – Ivana Mastilović Jasnić

U medije je ušla baveći se politikom. Na svom putu za političkim temama, otkrila je priču o Milutinu Jeličiću Jutki i njegovoj žrtvi, hrabroj Mariji Lukić. O ovoj priči je izveštavala punih šest meseci, dok se u nju nisu uključili i ostali mediji. Zajedno s Marijom Lukić, borila se da zlostavljač iz Brusa bude osuđen. 

U toj borbi, obe su stekle mnogo neprijatelja, ali i mnogo prijatelja i prijateljica, mnogo onih koje je ova borba ohrabrila da i same dignu svoj glas. Tako su baš ovu kontaktirale mlade glumice, rešene da progovore o nasilju koje su doživele kao devojčice. Ovoga puta, nije trebalo mnogo da priča odjekne. Svedočile smo nekoj vrsti ženske revolucije.  Nekoliko nedelja, sa svih strana se čulo: NISI SAMA! Naša heroina je IVANA MASTILOVIĆ JASNIĆ, novinarka Blica i autorka ključnih tekstova o slučajevima Marije Lukić, a početkom ove godine i o pričama Milene Radulović i Ive Ilinčić. 

NOVINARKE U BORBI PROTIV SISTEMA I PATRIJARHATA – Jelena Zorić

NOVINARKE U BORBI PROTIV SISTEMA I PATRIJARHATA – Jelena Zorić

Uvek na prvoj liniji. I kada nije otporna na suzavac, otporna je na suze i strah! Uvek objektivna. Uvek hrabra. Uvek spremna da uđe u teme kojih se drugi plaše. Izveštavala je sa protesta, snimala dokumentarce i priloge o ključnim aferama. Radila je svoj posao bez kompromisa, ali sa mnogo etike. Pokušavali su da je ospore, a učinili su je većom. Svojim beskompromisnim radom Jelena Zorić zaslužila je svaku medalju i nagradu.

PRIZNANJE ZA FEMINISTIČKO PRIJATELJSTVO I PODRŠKU – Mirjana Bobić Mirosavljević 

PRIZNANJE ZA FEMINISTIČKO PRIJATELJSTVO I PODRŠKU – Mirjana Bobić Mirosavljević

U jednom zborniku, koji predstavlja arhivu jedne generacije piše da je na stajanjima Žena u crnom, uvek u zelenom (bez nekog posebnog razloga). Ali zato je znala razloge političke neposlušnosti i koliko je važno graditi feminističke programe utisnute u raznolikosti i u međupovezanosti ženskih otpora i ženskih zajednica. Njen rad i delovanje bili su i ostali feminističke prakse protiv rata, nacionalizma, rasizma, militarizma, bilo kog oblika eksploatacije, diskriminacije, kao i nasilja prema ženama. Za nas ona je oduvek politički svetionik, još od jedne tople letnje noći u bašti Rektorata kada je zajedno sa Kristinom i Jelenom postavila lične i političke temelja BeFema. Svih ovih godina stoji sa nama i kreira nove prostore znanja, sestrinstva i solidarnosti. 

BORBA ZA GLAS ROMKINJA – Bend PRETTY LOUD 

BORBA ZA GLAS ROMKINJA - Bend PRETTY LOUD

Ova ekipa, godinama radi sa mladim Romima i Romkinjama, koji prave svoju muziku, svoje predstave, svoje mjuzikle, albume i spotove; putuju svetom, nastupaju, podižu publiku na noge i zakucavaju je nazad u stolice, snažnim i hrabrim pesmama. Sve njihove poruke su feminističke. Govore o tabu temi, o dečijim brakovima. Sve njihove pesme govore o ravnopravnosti, o značaju emancipacije i obrazovanja, o tome da ni jedna žena, nikad, ne sme i ne treba da trpi nasilje i zbog svega toga ove godine su dobile prizanje za BORBU ZA GLAS ROMKINJA.

ZA FEMINISTIČKI OTPOR KONZERVATIVIZMU NA LOKALU – Klub finih zanata iz Mošorina 

ZA FEMINISTIČKI OTPOR KONZERVATIVIZMU NA LOKALU - Klub finih zanata iz Mošorinav

Jedan festival u malom mestu u Bačkoj jedinstven je po svom fokusu na održive kulturno umetničke prakse. Ali izgleda da i održiva kultura može da smeta – festival se ove godine suočio se sa pretnjama, mržnjom i lažima agresivnih ljudi koji su se predstavljali kao rodoljubi, i zaštitnici srpskih seljaka. Ono što oni nikada neće shvatiti je koliko ljubavi, nasuprot njihovoj mržnji, prema svojoj zemlji, selu i podneblju generiše festival usmeren na održivu kulturu i arhitekturu, na zemlju, na rad sa zajednicom. Stvaranje na održiv način, deo je borbe za planetu, za ekologiju. Deca koja su inicirala festival, koja su na njemu učila da stvaraju po održivim principima, danas su publika, a sutra će primenjivati svoja znanja u neprestanoj borbi za bolji svet. Zbog otpora, zbog rada, uprkos strahu, i za održiviji svet – PRIZNANJE ZA FEMINISTIČKI OTPOR KONZERVATIVIZMU NA LOKALU dobija  Klub finih zanata iz Mošorina.

UMETNIČKI DOPRINOS BORBI ZA SUOČAVANJE SA PROŠLOŠĆU I RATOVIMA DEVEDESETIH – Jasna Đuričić za ulogu Aide u filmu Jasmile Žbanić “Quo vadis, Aida”

UMETNIČKI DOPRINOS BORBI ZA SUOČAVANJE SA PROŠLOŠĆU I RATOVIMA DEVEDESETIH – Jasna Đuričić za ulogu Aide u filmu Jasmile Žbanić “Quo vadis, Aida”

Ona važi za najcenjeniju i najnagrađivaniju našu glumicu, a fanovi je često zovu naša Meril Strip. Velika u umetnosti, ali i u hrabrosti – u zemlji u kojoj neposlušne umetnice razvlače po skupštini i tabloidima, u kojoj se suočavanje sa prošlošću tretira kao izdajnički čin, u kojoj se preko medija i poruka preti svima koji govore o ratnim zločinima, ona je poslala poruku kako se kroz umetnost suprotstavlja i govori o zlu. A mi feministkinje dobro znamo – dok ne pogledamo u oči zločinu i zlu, ali i svakoj mogućnosti pravde i pomirenja, neće nam biti bolje. Ona je preko svoje umetnosti pogledala, i inspiriše nas da se usudimo da učinimo isto, da se suočimo sa onim što je bilo i što nas neprestano prati kao senka, i najvažnije, da se pritom ne plašimo. Zato, zbog hrabrosti, zbog vrhunske umetnosti, zbog ljudskog i umetničkog integriteta –  PRIZNANJE ZA UMETNIČKI DOPRINOS BORBI ZA SUOČAVANJE SA PROŠLOŠĆU I RATOVIMA DEVEDESETIH dobija Jasna Đuričić za ulogu Aide u filmu Jasmile Žbanić Quo vadis, Aida.

RECEPT ZA SOLIDARNOST – Solidarna kuhinja 

RECEPT ZA SOLIDARNOST – Solidarna kuhinja

U ime gladnih, siromašnih, beskućnika, ostavljenih i zaboravljenih, zahvaljujemo kolektivu SOLIDARNA KUHINJA na svim obrocima koje su pripremili i podelili, sa onima kojima su bili potrebni. Zahvaljujemo im i na paroli: SOLIDARNOST, NE MILOSTINJA – kojom su nas svakodnevno ohrabrivali, podsećajući nas da u redovima gladnih,  može da završi svako od nas. Ekipa SOLIDARNE KUHINJE počela je tamo gde je sistem stao i zakazao. A ima li važnije borbe od one da niko ne bude gladan! Zbog svoje borbe ekipa Solidarne kuhinje dobija PRIZNANJE ZA RECEPT ZA SOLIDARNOST.

DOPRINOS BORBI ZA UNAPREĐENJE MENTALNOG ZDRAVLJA – Anne Marie Alves Ćurčić i inicijativa Za tebe, važno je

DOPRINOS BORBI ZA UNAPREĐENJE MENTALNOG ZDRAVLJA – Anne Marie Alves Ćurčić i inicijativa Za tebe, važno je

Prethodnu godinu obeležila je borba za zdravlje. Pri tome, ne mislimo samo na borbu protiv širenja virusa, već i na borbu koju smo vodili svi; čak i oni koji su nekako uspeli da izbegnu kovid.  Pandemiju ove zarazne bolesti, pratila je druga, o kojoj se manje pričalo, ali koja nije bila ništa manje opasna, po naše živote. To je borba za mentalno zdravlje, pod uslovima straha, izolacije i usamljenosti.  Borba za dostojanstvo i razum, u svetu u kom je zagrljaj postao opasan, a biti odgovoran znači biti daleko od onih koje želiš najbliže! U toj borbi, naša ovogodišnja pobedica je AN MARI ALVES ĆURČIĆ, osnivačica inicijative ZA TEBE, VAŽNO JE. U prethodnoj godini, An Mari se izborila da pozivi Nacionalnoj SOS liniji za prevenciju samoubistva klinike „Dr Laza Lazarević“ budu besplatni. Izborila se da linije i veze između naših srca, budu otvorene i da svi oni kojima je potreban savet ili pomoć, mogu da je dobiju svakog dana, pozivom na 011/7777- 000. 

FEMINISTIČKA KULTURNA MOBILNOST – Anđelka Nikolić i HopLa!

FEMINISTIČKA KULTURNA MOBILNOST - Anđelka Nikolić i HopLa!

Oduvek smo želele  biblioteke  u kojima su podjednako zastupljene  autorke i autori, u kojima se zaobilaze knjige pune rodnih stereotipa, ili ako ih ima, postoji i kritički odnos prema njima; u kojima nema naslova koji  propagiraju nacionalizam, rasizam, i kolonijalizam.  Oduvek smo želele  i emancipaciju, razvoj kulturnog života, i čitalačke klubove na selu. Zahvaljujući jednoj rediteljki i umetničkoj grupi, koju su oduvek zanimale  kolektivne prakse, istraživanje umetnosti, i izlazak iz okvira, u projektu koji je  na najbolji način spojio  visoku kulturu,  feminizam, i kulturu za narod, jedno selo dobilo je svoju rodno pravednu biblioteku, i ojačalo kulturni život.  I zato, za čitanje, za umetnost, za rodnu pravednost – PRIZNANJE ZA FEMINISTIČKU KULTURNU MOBILNOST, za pokretanje rodno pravedne bibliotike i drugih kulturnih aktivnosti u selu  Markovcu, dodeljuje se Anđelki Nikolić i grupi HopLa! 

PRIZNANJE ZA ZELENE MODNE POLITIKE – Ženski centar Užice

PRIZNANJE ZA ZELENE MODNE POLITIKE - Ženski centar Užice

One rade već godinama, njihove aktivnosti na poboljšanju života žena su brojne, a  među prvima su počele da se bave reciklažom tekstila i promocijom slow fashion koncepta, sa one strane modne industrije i večite težnje za profitom. Njihov Centar za prikupljanje i reciklažu tekstila – prikuplja stare stvari, šije od starog novo, sortira, distribuira najugroženijima, omogućava radna mesta, i utiče na podizanje svesti o našoj planeti, i njenim ograničenim resursima.  Moda je važna, jer svi volimo da se osećamo lepo, ali moda koja nam treba je ona bez eksploatacije, bez zagađenja životne sredine, bez nejednakosti. Za solidarnu modu, solidarnu ekonomiju, i solidaran svet – PRIZNANJE ZA ZELENE MODNE POLITIKE ide Ženskom centru Užice.

ČIN OTPORA – Danijela Štajnfeld

ČIN OTPORA - Danijela Štajnfeld

Leta prošle godine jedan film prikazan na Sarajevo Film Festivalu uzdrmao je pozorišnu, filmsku i opštu javnost – u njemu jedna glumica otvoreno govori o seksualnom nasilju, koje je doživela od muškarca iz svoje profesije. Snaga da se kaže i deluje, uprkos strahu, obeležje je otpora, baš kao što je otpor u srži feminističkog delovanja. Njena hrabrost otvorila je vrata drugima, da govorimo, da se manje plašimo, da se nadamo da odnosi moći nikada neće biti isti, da će se strah uvući u nasilnike, da ćemo slušati, i reagovati. Jednom je rekla da je otvorila temu u nadi da će budućnost, kako tretiramo žrtve, da se promeni. Mi ćemo se truditi, svim silama, da tako i bude. PRIZNANJE ZA ČIN OTPORA IDE DANIJELI ŠTAJNFELD.