[su_menu name=“BeFem_Festival“ class=“page_menu“]
Prošlo je više od 40 godina od Drug-ce žene, prve međunarodne feminističke konferencije održane u Jugoslaviji. Ta je konferencija otvorila put za razvoj ženskog pokreta u postjugoslovenskim zemljama. Vodeći se idejom o značaju ženskog umrežavanja i povezivanja, feministički glasovi su se nadalje okupljali oko redakcija ženskih časopisa, centara za ženske studije, umetničkih grupa i pokreta na ulici.
Sredinom 90-ih i početkom 2000-ih godina, nove generacije feministkinja, koje su rasle na talasu feminističke zaostavštine iz prethodnih decenija, počinju da pokreću feminističke festivale u regionu, s namerom da održe praksu razmene znanja i solidarnu podršku u borbi protiv patrijarhata i svih regresivnih načela na kojima takav sistem počiva. Tako nastaju Mesto žensk i Rdeče Zore u Sloveniji, Vox Feminae u Hrvatskoj, a PitchWise u Bosni i Hercegovini.
U decembru 2009. godine, dve prijateljice odlučuju da feministički festival organizuju i u Srbiji. S namerom da se otvori prostor za sve one kojima je tesno da misle i vole u „svoja četiri zida“, BeFem nastaje kao progresivan otpor nasilju, mržnji i tradicionalnim konzervativnim strukturama.
Nastao kao čin prijateljstva, BeFem je s godinama jačao, a broj aktivistkinja i aktivista koji učestvuju u pripremi i posećuju festival je rastao. Od samih početaka, hrabro je zadavao udarce patrijarhatu, otvarajući teme o kojima se retko ili u strahu javno govorilo. Debate o rodu, politici, seksualnosti, marginama društva i otporu normama u čijim se okvirima dešava kontinuirana proizvodnja nasilja terale su nas da budemo istrajne u želji da menjamo društvo u kome živimo. Iako smo nekad zbog tih razgovora ljute, tužne, ili se osećamo nebezbedno, BeFem ostaje mesto ljubavi i zajedništva.
Festival je mesto susreta lokalnih žena i tema globalno važnih za feminističku politiku, njenu učinkovitost i vidljivost u društvu.
Ove godine, 7. i 8. decembra u KC Gradu, deseti put će se održati BeFem festival feminističke kulture i akcije. Posle deset godina, raznolikost, provokacija i radost ženske misli i akcije nastavljaju da rastu u novim oblicima.
Deset godina kasnije, nastavljamo da verujemo u feminizam koji podrazumeva spremnost da se sve što smo učile da bi „trebalo da bude“ menja. Zahvalne smo svima vama koje ste svojim učešćem na prethodnim BeFem festivalima učinile da ovo naše uverenje postane feministička stvarnost koju živimo. BeFem 10.0, svaki put kao da je prvi!
Program
Izvođačice
Jelena Višnjić i Christina Wassholm, osnivačice BeFem festivala feminističke kulture i akcije
Moderatorke: Adriana Zaharijević i Katarina Lončarević
Govore: Paula Petričević i Amila Ždralović
Adriana Zaharijević je viša naučna saradnica na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i docentkinja na Univerzitetu u Novom Sadu. Piše u oblasti političke filozofije i feminističke teorije. Tekstovi su joj prevedeni na sedam evropskih jezika. Objavila je dve knjige, Postajanje ženom (2010) i Ko je pojedinac? (2014). Trenutno radi na rukopisu o političkoj filozofiji Džudit Batler. Redovno objavljuje priloge za širu javnost.
Katarina Lončarević. Feministkinja i filozofkinja, docentkinja na Fakultetu političkih nauka. Piše o feminističkoj filozofiji, političkoj teoriji, uređuje Genero: časopis za feminističku teoriju i studije kulture. Koautorka je publikacije Solidarnost i feministička politika po kojoj je nazvan panel na 10. jubilarnom BeFemu.
Paula Petričević. Diplomirala filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, magistrirala političke nauke na istom univerzitetu. Radila kao programska direktorka Centra za građansko obrazovanje iz Podgorice i predavačica na Ženskim studijama u organizaciji Anima – Centru za žensko i mirovno obrazovanje Kotor. Predaje filozofiju u Gimnaziji i SOŠMO Vida Matjan u Kotoru i radi kao ombudsmanka dnevnog lista Vijesti (2015–2019) i nedjeljnika Monitor (2014–2019). Bila je kolumnistkinja Vijesti (2010–2017) i programska urednica Pjace od filozofa u okviru KotorArt festivala 2019.
Amila Ždralović je docentica na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sarajevu. Zvanje profesorice filozofije i sociologije stekla je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu, dok je na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu stekla zvanje magistrice, odnosno doktorice socioloških nauka. U periodu od 2000. do 2006. godine radila je kao novinarka, profesorica u srednjoj školi te kao trenerica na programima nevladinih organizacija. Koautorica je knjige Građani/ke u kolektivističkoj ideologiji: Sociološko-pravna analiza položaja „Ostalih” u Bosni i Hercegovini. Rezultate svojih naučnih istraživanja prezentirala je naučnoj i stručnoj javnosti u više od četrdeset radova publikovanih u časopisima/zbornicima, ali i u radovima predstavljenim na naučnim i stručnim konferencijama i seminarima.
Radionicu vode: Nataša Niškanović i Lana Zdravković.
Nataša Niškanović. Došla sam zbunjena jednog hladnog decembra na BeFem festival na jedan dan. Sledeće zime ostala sam dva, a sad izgleda da ću biti BeFemica zauvek. Na BeFemu sam upoznala divne žene, delila iskustva, emocije i stvarala uspomene, gradila sebe i trudila se da tu energiju prosledim dalje. Inače sam po zvanju dipl. novinarka i ekonomistkinja, u budućnosti i mast. inž. menadžmenta.
Lana Zdravković. Peformerka u tandemu Kitch (www.kitch.si), u okviru koga istražuje područje subverzivnog, političkog, emancipatorskog potencijala fenomena kiča. Uz to je članica kolektiva Tatovi podob/Image Snatchers koji deluje na području burleske, kabarea i cirkusa. Kao performerka je delovala u okviru platforme za savremene scenske umetnosti Via Negativa Lab. Istraživačica je na Mirovnom institutu, a aktivna je i kao publicistkinja i politička aktivistkinja.
Moderatorka: Iva Marković
Govore: Tea Nikolić, Maida Bilal, Jelena Tomašević, Bojana Minović
Iva Marković. Istraživačica političke ekologije, aktivistkinja i konsultantkinja iz Beograda. Istražuje i zagovara održivo upravljanje prirodnim dobrima. Nakon godina rada u omladinskom i međunarodnom kontekstu zelenih političkih organizacija, trenutno je usmerena na vodu kao zajedničko dobro kroz inicijativu Pravo na vodu i kampanju protiv malih hidroelektrana na Balkanu Save the Blue Heart Of Europe. Zanimaju je društveni aspekti klimatskih promena, zajednička dobra (commons), ekofeminizam, odrast (degrowth) i levica u Srbiji.
Njena utopija je ekološko-demokratsko-feministički socijalizam.
Tea Nikolić. Rođena 1974. u Beogradu. Završila Opštu knjževnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Prevodila i bila urednica u edicijama Link i Deve, od 2015. vodi organizaciju Šuma peva, Autorka i voditeljka emisije Šuma peva koja se emituje na internet radiju radioaparat.com
Maida Bilal. Predsjednica udruženja Eko Bistro, Kruščica. Aktivista protiv izgradnje MHE na rijeci Kruščica.
Jelena Tomašević. Ekologija i zaštita životne sredine me zanimaju od malena, ali intenzivno od 8. razreda osnovne škole, kada sam o tome učila na časovima biologije. Pokretu PetkomZaBudućnost sam se pridružila u maju 2019. godine pred drugi globalni štrajk mladih za klimu, kada sam u pokušaju da sama organizujem štrajk, slučajno naletela na njihovu Instagram stranicu i shvatila da to već neko u Beogradu radi. Od tada smo zajedno organizovali/e mnoge događaje (uživo i online) kako bismo pokušali/e da podignemo svest ljudi u Srbiji o uzrocima i posledicama klimatskih promena. Zajedno sa Zelenom Omladinom Srbije, organizovale smo i treći globalni štrajk 20.9.2019. u Beogradu, na kom sam bila i jedna od govornica.
Radionicu vode: Kornelija Szabo i TKV
Kornelija Sabo je odrasla u Beogradu, iz koga često voli da ode, ali i da mu se vrati. Studirala hispanistiku, diplomirala komunikologiju, stručno se usavršavala u SAD kao stipendistkinja Američke agencije za globalne medije. Od 2011. godine radi na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. Saradnica velikog broja kulturnih, medijskih, akademskih i aktivističkih inicijativa u Beogradu. Ponosna drugarica BeFem festivala od njegovih početaka.
TKV je dete beogradskih ulica. Nakon završene Grafičke škole, odseka za fotografiju, nastavila je svoje formalno obrazovanje u oblasti teorije medija i komunikacija na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. Bavi se street artom od 2004. godine. Izlagala je u Kulturnom centru GRAD, Francuskom institutu u Beogradu, galeriji Aktionsraum LINkZ u Lincu i galeriji Lithium u Parizu. Proglašena je jednom od najboljih svetskih street art umetnica današnjice. Godine 2019. Republika Francuska ju je odlikovala Ordenom umetnosti i književnosti u rangu viteza.
Moderatorka: Marija Šehić
Govore: Vjollca Krasniqi, Jadranka Miličević, Dina Rakin
Dina Rakin. Deset godina je aktivna u civilnom sektoru u Srbiji. Svoj angažman je započela u Evropskom pokretu u Srbiji. Trenutno je na poziciji projekt menadžerke u Fondaciji Jelena Šantić. Osim projektnim menadžmentom, bavi se i istraživanjem javnih politika i javnim zastupanjem. Pomagala je uspostavljanje mentorskih programa za žene u Srbiji i u Jugoistočnoj Evropi. Koordinira Koalicijom za razvoj solidarne ekonomije. Diplomirana je novinarka i ima master u oblasti međunarodnih odnosa.
Vjollca Krasniqi. Sociološkinja. Predaje na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini. Doktorat stekla na Ljubljanskom univerzitetu, zvanje mastera na temi Rod, razvoj i globalizacija na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka, a osnovnu diplomu iz filozofije i sociologije na Univerzitetu u Prištini. Rukovodila je i učestvovala u brojnim nacionalnim i međunarodnim istraživačkim projektima, predavanjima i izdanjima. Izdala je brojne radove o rodu, izgradnji nacije, posleratnoj pravdi i socijalnoj politici. Aktivna je u ženskom pokretu Balkana.
Jadrana Miličević je mirovnjakinja, feministkinja i aktivistkinja. Jedna je od suosnivačica Fondacije CURE u Sarajevu. Članica Internacionalne mirovne mreže Žene u crnom. Dobitnica je svjetske nagrade 100 Heroines of the World Award 1998 godine; Mreže za izgradnju mira BiH –Mirovna nagrada 2016. godine – ovo je nagrada za njena hrabra djela i životna postignuća, za unapređenje ženskih prava i sloboda, za promovisanje zdravlja žena i jednakih mogućnosti i zato što služi kao uzor ženama i djevojkama širom svijeta. Pokrenula i sudjelovala u mnogobrojnim humanitarnim akcijama na lokalnom i regionalnom nivou. Poštuje druge i drugačije i misli da svi/sve imaju pravo na izbor u svakom pogledu. Jadranka živi svoj aktivizam i to je dio nje i njenog identiteta.
Marija Šehić. Novinarka televizije N1. Od početka profesionalne karijere, sa zadovoljstvom i kad god se ukaže prilika, stavlja akcenat na afirmaciju feminizma, borbu za ljudska prava i zaštitu prava životinja.
Govore: Vera Kurtić, Slavica Vasić, Živka Stanković
Sandra Mandić. Autorka mnogobrojnih dokumentarnih emisija o ljudskim pravima, naročito pravima žena. Deset godina je radila na B92 u informativnoj redakciji radija, a potom i televizije – urednica emisija B92 Istražuje i Reakcija. 2013. godine je pokrenula svoju produkciju – Lupa Studio i sada uglavnom sarađuje sa ženskim nevladinim organizacijama.
Slavica Vasić. Aktivistkinja i direktorka Bibije Romskog zenskog centra osnovanog 1998. godine. Misija centra je jacanje polozaja Romkinja u drustvu i vidljivost njihovih prava, prava na obrazovanje, slobodan izbor partnera, zapošljavanje i adekvatne zdravstvene usluge. Bibija je takođe posvećena i rešavanju pitanja nasilja nad Romkinjama i ranih brakova u romskoj zajednici.
Moderatorka: Ana Stevanović Zdravev
Govore: Jeta Rexa, Liridona Sijarina, Magi Nazer, Ana Simona Zelenović
Ana Stevanović Zdravev. Aktivistkinja civilnog društva i feministkinja iz Beograda. Po obrazovanju je politikološkinja (BA) sa usmerenjem na studije roda (MA). Članica je BeFem tima od 2012. godine. Zalaže se za aktivno učešće građanki i građana u političkom životu, odgovorni rad javnih institucija i borbu protiv svih oblika nasilja i diskriminacije. Istražuje koju ulogu mediji i umetnost zauzimaju u socijalnim pokretima i jačanju građanske neposlušnosti.
Jeta Rexha. Diplomirala je i trenutno je na master studijama sociologije na Univerzitetu u Prištini. Završila je jedan semestar na Studijama razvoja na Međunarodnom institutu za socijalne studije u Hagu, s fokusom na izučavanju ljudskih prava, roda i sukoba. Bila je stipendistkinja Univerziteta Ujedinjenih nacija i Islandskog univerziteta u Rejkjaviku na Studijama roda i trening programu (UNU-GEST). Radila je u Inicijativi za usmenu istoriju i članica je upravnog odbora Univerzitetskog programa za studije i istraživanja roda. Trenutno radi kao asistentkinja istraživačica na Univerzitetu u Prištini i Univerzitetu u Lidsu na programu Promena priče.
Liridona Sijarina. Feministička aktivistkinja angažovana na unapređenju socijalne pravde i rodne ravnopravnosti na Kosovu. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka na Univerzitetu u Prištini. Trenutno radi u Kosovskom centru za rodne studije i aktivistkinja je Kolektiva za femiističku misao i akciju. Prethodno je radila za Mrežu žena Kosova i Kosova – Women 4 Women, na projektima koji se na različitim nivoima bave rodnom ravnopravnošću. Glavne oblasti izučavanja su joj feministička epistemiologija, postkolonijalne teorije i kritička teorija.
Maggie Nazer. Preduzetnica u oblasti obrazovanja i aktivistkinja za rodnu ravnopravnost. Osnivačica i direktorka Foundation SolidarityWorks, organizacije usidrene u zajednici čiji fokus je na prevenciji rodno zasnovanog nasilja, kroz jačanje kapaciteta predavača/ica i socijalnih radnika/ca, kao i uključivanju mladih u umetničko zagovaranje i obezbeđenju skloništa za žene koje dožive nasilje. Megi je sprovela istraživanje o iskustvima žena u Bugarskoj sa seksizmom, kao i definicijama muževnosti među muškarcima u Bugarskoj. Napisala je i nagrađeni istraživački rad o seksualnom obrazovanju za devojčice u Jordanu i istraživala osnaživanje žena u Sijera Leoneu uz podršku Saveta za stanovništvo UN. Trenutno radi na master radu na temu Istorija žena i roda na Univerzitetu u Sofiji.
Ana Simona Zelenović. Diplomirala i masterirala sam istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde trenutno pohađam doktorske studije na Katedri za modernu umetnost a nedavno sam odbranila master rad iz Studija roda na Fakultetu političkih nauka. Bavila sam se teoretizacijom feminističke umetnosti u Jugoslaviji i Srbiji, opusom Katalin Ladik iz feminističke perspektive i savremenom queer umetnošću na Balkanu. Kustosirala sam godišnju izložbu queer umetnosti Queer Salon u Beogradu i Prištini. U vre,me aktivnog angažmana u Zelenoj omladini Srbije, organizovala sam izložbu Raznorodnost i tribinu o feminizmu i pop kulutri. Pišem o umetnosti i društvu za Milica magazin i Remarker Media portal, a trenutno radim u galeriji Novembar.
Razgovaraju: Belinda Kazeem i Ivana Smiljanić
Belinda Kazeem-Kaminski. Umetnica. Istraživačica utemeljena u umetnosti. Spisateljica. Zainteresovana za prošlost-sadašnjost-budućnost radikalne crne imaginacije. Njeni radovi su prikazivani širom sveta (npr. na Međunarodnom filmskom festivalu u Roterdamu, festivalu Diagonale, Međunarodnom filmskom festivalu u Vankuveru).
Ivana Smiljanić. Vizuelna i performans umetnica. Saradnica i velika obožavateljka BeFema od 2011.
Moderatorka: Jelisaveta Blagojević
Govore: Nenad Porobić, Rumena Bužarovska, Danilo Ćurčić, Maja Stajčić
Jelisaveta Blagojević. Diplomirala filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Doktorirala 2006. godine na Univerzitetu u Novom Sadu, Asocijaciji centara za interdisciplinarne studije i multidisciplinarne studije i istraživanja. Redovna profesorka i rukovodilac Departmana za studije politike na Fakultetu za medije i komunikacije. Gostujuća predavačica na Fakultetu političkih nauka u Beogradu (od 2003), predavačica u Centru za ženske studije i istraživanja roda u Beogradu (od 2001), gostujuća predavačica na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (2003), gostujuća predavačica na Institutu Studiorum Humanitatis (ISH) u Ljubljani (2003). Objavila je brojne radove iz oblasti filozofije, političke filozofije i rodnih i queer studija. Direktorka Centra za istraživanje kultura, politika i identiteta (IPAK.Centar) u Beogradu, direktorka međunarodne Letnje škole za seksualnost, kulture i politike (od 2011).
Nenad Porobić je član Kino kluba Barut, neformalne inicijative NE rehabilitaciji!, i redakcije portala Mašina.
Rumena Bužarovska (Skopje, 1981) je makedonska spisateljica kratkih priča, književna prevoditeljica i profesorica američke književnosti. U Srbiji su objavljene njene zbirke Moj muž i Nikuda ne idem (Booka). Koosnovačica je inicijative za pričanje ženskih priča PičPrič.
Danilo Ćurčić završio je osnovne studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a zahvljajući Čivning stipendiji Vlade UK, master studije iz ekonomskih, socijalnih i kulturnim prava na Univerzitetu u Eseksu. Pre angažovanja u Inicijativi za ekonomska i socijalna prava A11, radio je i sarađivao sa različitim nevladinim i međunarodnim organizacijama na temama koje se tiču ostvarivanja ekonomskih i socijalnih prava marginalizovanih grupa, diskriminacije i isključivanja socijalno ugroženih građana i građanki. Danilo povremeno piše o temama koje se tiču ljudskih prava za različite onlajn portale i medije, a oblasti njegovog interesovanja su pravo na stanovanje i segregacija u stanovanju, diskriminacija i kriminalizacija siromaštva, kao i uticaj ekonomskih politika na ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava.
Maja Stajčić Riza Aragon. Feministkinja, aktivistkinja i programska koordinatorka Fondacije Kvinna till Kvinna.
Moderatorka: Kristina Lelovac
Govore: Christina Wassholm, Gabe Ivanov, Vedrano Frašto, Jelena Tešija
Christina Wassholm. Rođena u Helsingborgu u Švedskoj, maja 1975. Dvadeset devet godina kasnije preselila se u Beograd. U međuvremenu je zavolela konje, bila instruktorka plivanja, studirala političke nauke i novinarstvo, radila u izbegličkom kampu, ženskom zatvoru i u mirovnom pokretu. Danas za sebe kaže da je beogradska Šveđanka, novinarka i (Be)Feministkinja.
Kristina Lelovac je profesionalna glumica i docentkinja na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju, gde je trenutno i na doktorskim studijama iz teatrologije. Polje njegog profesionalnog interesa je promišljanje izvođačkih praksi u kontekstu (savremenih) političkih realnosti. Predstavlja Tiiit! Inc. iz Skoplja, organizaciju koja se bavi ženskim pravima i nezavisnom kulturnom scenom u Makedoniji. Tiiit! Inc. od 2013. organizuje ПРВО ПА ЖЕНСКО (Firstborn Girl), festival koji promoviše feminizam, podržava aktivistkinje koje se bore za rodnu ravnopravnost i doprinosi suštinskom poštovanju ženske intelektualne i kreativne produkcije.
Gabrijela Ivanov. Društvena inovatorica u polju nezavisne kulture, medija i ravnopravnosti spolova. Diplomirana je računalna inženjerka, koja po završetku programa Centra za ženske studije od 2003. djeluje u civilnom sektoru. Osnivačica je nezavisnog medija VoxFeminae.net i Vox Feminae Festivala. Zadnjih godina posebno fokusirana na osobni i organizacijski razvoj koji se prenosi na udrugu K-zona i društveno poduzeće Fierce Women.
Vedrana Frašto. Feministička aktivistkinja koja je svoj profesionalni život posvetila zaštiti ženskih ljudskih prava u Bosni i Hercegovini. Vedrana se 2009. pridružila Fondaciji CURE kao PR, radeći u oblasti zaštite i promovisanja prava žena i osnaživanja mladih feministkinja. Aktivna je u procesima lobiranja i zagovaranja u cilju poboljšanja pravnog okvira u kontekstu ženskih prava. Takođe radi na unapređenju kapaciteta mladih u pogledu zaštite sopstvenih prava, kao i osnaživanju mladih žena kao akterki pozitivne društvene promene.
Jelena Tešija. Članica je uredništva feminističkog portala o rodu i politici Libela.org, kao i feminističkog kolektiva fAKTIV i Platforme za reproduktivna prava. Diplomirala je rodne studije na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti, te novinarstvo na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu.
Radionicu vode: Iki Gonzalez i Ellen Soderhult
Iki Gonzalez. Plesačica, koreografkinja, dj-ica i farmerka.
Ellen Söderhult je plesačica, koreografkinja i horska pevačica, potekla iz cirkusa i sporta. Radila je komade poput pank-baleta Kako raditi stvari romantično: prolog i horskog dela pod nazivom Shane et al. i izvodila ih na konferencijama, u kućama-splavovima, muzejima, pozorištima i galerijama. Elen takođe izvodi dela, između ostalih, Sindri Runudde, Anna Efraimsson i Sandra Medina.
Performerka: Danijela Zajc
Danijela Zajc (1985) je performerka i producentkinja. Nastupa individualno (aka Aurora i Janez Blond) i sa nekoliko grupa: Fourklour, Feminalz, FEM TV, Moje Prav(lj)ice, Cirkusarna NaokRog itd. Suosnivačica je Feminističkog hora Z’borke, Festivala Reciklart i Cirkusarne – prostora za cirkusku obuku i izvedbe. U NaokRogu drži redovne radionice akrobatike na svili i organizuje ciklus uradi-sama kabarea: Feminizam nije šala! Interesovanja su joj usredsređena na angažovani circus i performerske umetnosti u spoju sa feminizmom.
Katarina Rankovic / Lady K je beogradska performerka. Pored sljokicavih i glamuriznih muzicko scenskih nastupa, radi i autorsku muziku, kako za teatar, tako i za najrazlicitije vrste performansa. Njen stil odlikuju autenticnost, glamur i evergreen harmonije.
Kezz – Tamara Ristić je od ranog detinjstva na sceni: sa 5 godina je počela da glumi, a u devetoj godini imala je prvi pevački muzički nastup. Kezz svoju muziku stvara i izvodi sama, a osim na koncertima gde nastupa uz klavijaturu, looper, vokalni procesor, sempler, melodiku i perkusije, njena muzika živi i na plesnom podijumu. Klupska forma nastupa su live setovi, u kojima miksuje svoju autorsku muziku sa elektronikom i drugim žanrovima, pevanjem uživo i vokalno/instrumentalnom improvizacijom. Prvi album objavila je pre 2 godine, a novo izdanje najavljuje singlom „Nasmejan“. Komponovala je i muziku za nekoliko performansa, izložbe, radio, pozorište i film.
Kezz – Tamara Ristić je muzičarka, producentkinja i live looping umetnica. Njen muzički izraz je prepoznatljiv po jedinstvenoj kombinaciji savremenog, elektro organic zvuka i stilizovanog pevanja inspirisanog izvornom muzikom Balkana, ali i po veoma emotivnoj interpretaciji i jakoj energiji. Posetioci će imati priliku da uživaju u zaista originalnoj i zanimljivoj fuziji muzičkih žanrova koja nikog ne ostavlja ravnodušnim i sve pokreće na ples.
Nemesis je jedini ženski melodični death metal bend u ovom regionu. Od 2015. godine devojke se bave isključivo autorskim radom i trenutno su u fazi isčekivanja svog prvog fizičkog izdanja u formi diska i vinila. Stručna javnost opisuje ih kao jedan od najaktivnijih i najperspektivnijih bendova na domaćoj metal sceni. Do sada su nastupale na Exit festivalu, Arsenal festivalu, Beerfestu i BeerGardenu, ali i mnogim drugim domaćim i regionalnim festivalima. Dobitnice su druge nagrade na Bunt Rok festivalu i imale su čast da dele binu sa velikanima svetske scene Bullet For My Valentine, Thy Art Is Murder i ženskim thrash metal sastavom Nervosa.
DJ Johana. Johana je DJ i grafička dizajnerka iz Beograda. Deo je DJ dua Banda Panda koji zajedno nastupa od 2010. i redovni su deo beogradskih underground klubova poput 20/44, KC Grad, Drugstore itd. Pre 3 godine Banda Panda je pokrenula party serijal BIPOLAR koji predstavlja internacionale artiste sa left-field elektronske scene. Od prošlog leta Johana takođe pokreće i drugi party serijal F-Society u klubu 20/44, a koji ima za cilj umrežavanje i promovisanje DJica i producentkinja. F-society je za sada ugostio preko 20djica i producentkinja iz Beograda i regiona. Johanini muzički setovi su vrtlog sporog tehna i mračnog diska, sa šljokicama dobrog starog acid-a.
Razgovor vodi: Agata Milan Đurić
Milan Agatha Đurić je aktivistkinja iz Beograda, koja je nakon diplomiranja na Fakultetu dramskih umetnosti, započela svoj u Arkadiji, prvoj organizaciji za prava lezbejki I gej muškaraca, kao I u mirovnim organizacijama. Između ostalog, radila je u školi za slepu I slabovidu decu, saradnica međunarodnih organizacij (rad u mirovnoj organizaciji Glencree u Irskoj). Osnivačica organizacije Geten (ranije Gayten-LGBT) I LGBTIQ Sos telefona, prvih programa višestruke diskriminacije I grupa podrške za trans osobe i Rome i Romkinje LGBTIQ, jedna od organizatorki prvog Prajda 2001. Godine, koautorka I voditeljka prve queer radio emisije “Veče sa… Gejming” na Radio 202, prepoznata kao prva zvanična drag kraljica Srbiji Viva la Diva, učesnica u realizaciji raznih istraživanja, autorka stručnih i drugih tekstova, poezije, proze, prevoda, učestvovala u kreiranju različitih modela zakona.
Moderatorka: Tanja Vukša
Govore: Bojana Tamindžija, Tina Piskulidis, Sofija Vrbaški, Milica Lupšor
Tanja Vukša. Sociološkinja i članica Centra za politike emancipacije. Bavi se feminističkom kritikom političke ekonomije, samoupravnim socijalizmom u Jugoslaviji i neoliberalnom transformacijom sfere rada.
Bojana Tamindžija. Bavila se društveno-angažovanom umetnošću i radila kao novinarka sa fokusom na radničke otpore privatizaciji. Trenutno radi kao istraživačica i nacionalna koordinatorka Clean Clothes Campaign mreže za Srbiju. Članica je koordinacionog tela Evropske Koalicije Clean Clothes Campaign mreže. Clean Clothes Campaign (CCC) kao mreža organizacija radi na strukturnom poboljšavanju uslova rada i osnaživanju radnica i radnika u tekstilnoj industriji širom sveta.
Tina Piskulidis. Po obrazovanju filološkinja, po životnom opredeljenju feministička/ lgbt aktivistkinja i stalna saradnica BeFema. Odgovorna za većinu grafičkih rešenja festivala, a u poslednje dve godine i voditeljica BeFemovog podkasta TNT BeFem Talks. Radila je kao profesorica srpskog jezika i književnosti, menadžerka u kulturi, novinarka niških „Narodnih novina“, izvršna urednica novosadskog časopisa „Link“, IKT menadžerka UG Ženski prostor, projektna menadžerka UG Zadrugarice iz Niša, frilens lektorka i dizajnerka i, konačno, menadžerka za komunukacije NVO ASTRA.
Milica Lupšor. Dugogodišnja aktivstkinja u oblasti radnih prava. Potpredsednica i koordinatorka ROZA Udruženja za radna prava žena iz Zrenjanina. Prekarna radnica sa samo 9 godina radnog staža.
Sofija Vrbaški je antifašistička aktivistkinja, feministkinja, i istraživačica. Radi kao Koordinatorka projekta za Kvinna till Kvinna.
Moderatorka: Tanja Ignjatović
Govore: Ivan Sekulović, Maja Raičević, Sarita Bradas, Snežana Jakovljević
Tanja Ignjatović, psihologinja, doktorirala na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, od 2001. godine angažovana u Autonomnom ženskom centru u Beogradu na aktivnostima razvoja znanja, kreiranja edukativnih programa za profesionalce u javnom sektoru, istraživanja, analiza javnih politika i javnog zagovaranja, povremeno i kao konsultantkinja za rad sa ženama sa iskustvom muškog nasilja. Autorka je većeg broja publikacija, priručnika, naučnih i stručnih tekstova u oblasti prevencije i zaštite žena od muškog nasilja i koordiniranog odgovora zajednice.
Ivan Sekulović je pravnik i aktivista za ljudska prava iz Beograda. Radi kao konsultant za javne politike za Centar za demokratiju, UN Women, Svetsku banku, Savet Evrope i druge domaće i međunarodne organizacije. Radio je u Vladi Srbije, između ostalog, kao menadžer Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. U svoja postignuća na koja je najviše ponosan ubraja uvođenje Indeksa rodne ravnopravnosti EU u Srbiju i rodne perspektive u proces IPA programiranja.
Maja Raičević je aktivna u crnogorskom civilnom društvu već 18 godina , trenutno kao izvršna direktorka Centra za ženska prava . Znanja u oblasti ženskih ljudskih prava i nasilja nad ženama stekla je kroz brojne edukativne programe , uključujući i obuku na Institutu za ljudska prava Univerziteta “Raul Wallenberg” u Lundu, Švedska, Centru Golda Meier u Haifi, Izrael , kroz Medjunarodni program za liderke, podržan od strane Stejt Departmenta i druge međunarodne programe u oblasti monitoringa i izvještavanja o ženskim pravima. Učestvovala je u izradi niza nacionalnih politika u oblasti rodne ravnopravnosti i nasilja u porodici, uključujući Stategiju zaštite od nasilja u porodici 2011-2015., Plan aktivnosti za postizanje rodne ravnopravnosti 2013-2017. i Strategije za zaštitu djece od nasilja 2016.godine.Članica je nacionalnog Operativnog tima za borbu protiv nasilja u porodici i nasilja nad ženama, Savjeta za rodnu ravnopravnost, i Evropske mreže eksperata za rodnu ravnopravnost (ENEGE).
Sarita Bradaš psihološkinja i istraživačica, angažovana u civilnom sektoru. Glavne oblasti interesovanja: ekonomska i socijalna prava, rodna ravnopravnost i edukacije. Radi u Fondaciji Centar za demokratiju na programu radna prava i socijalna kohezija.
Snežana Jakovljević je jedna od osnivačica Udruženja žena Peščanik u Kruševcu. Rođena je januara 1961. Njeni roditelji bili su Marica i Mihajlo. Njena sestra je Lidija. Njene prijateljice su Slavica, Snežana, Irena, Gordana, Suzana… Njene koleginice su Zvezdana, Milkana, Nada, Milica… sve druge divne žene sa kojima uživa da razgovara i/ili ćuti. Napisala je Evu od kaveza, Ipala, En, den, dinu i Najbolju od 10 u baru. Zahvaljujući pisanju preživela. Zahvaljujući feminizmu otkrila da je sa njom sve u redu. Da su žene u redu. Uzbuđuju je izazovi, putovanja, kreativnost… more. Kada bi morala da bude nešto drugo, izabrala bi da bude more.
Moderatorka: Paola Petrić
Govore: Mirjana Hemun, Zdenka Mitić, Marija Radojčić, Dragana Đapić
Paola Petrić je diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, na odseku za nemački jezik i književnost gde je završila i master studije. Tokom studija se usavršavala na Univerzitetu u Hanoveru. Uspešno je završila Diplomatsku akademiju u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije i Crne Gore, kao i Kolegijum za dobru upravu Nemačkog društva za spoljnu politiku u Berlinu. Radila je kao asistentkinja u nastavi na predmetu nemački jezik i kultura na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu. Zaposlena je u Fondaciji Hajnrih Bel kao programska koordinatorka, gde je odgovorna za orodnjavanje programa.
Dragana Đapić. Predsednica Dobrovoljnog vatrogasnog društva Stanišić tri mandata. Članica udruženja žena „Udahni život“ Stanišić.
Bavila se organizacijom kulturnih aktivnosti 15 godina, do politički motivisanog otkaza. Promovisala ljudska prava, posebno ženska ljudska prava.
Organizovala više građanskih inicijativa, od kojih je najvažnija borba za opstanak biblioteke u selu.
Izdala knjigu poezije
Mirjana Hemun. Vlasnica seoskog domaćinstva i predsednica udruženja žena Banstolka Bavim se preradom slatke i slane zimnice.
Moderatorka: Jovana Gligorijević
Govore: Dragana Pećo, Snežana Čongradin, Sanja Kljajić
Jovana Gligorijević. U novinarstvu od 19. godine, a uskoro puni 37. Predugo. Novinarka nedeljnika „Vreme“ od 2002., urednica od 2014. Od 2019. pokretačica portala Vugl.rs koji se obraća mladima. Dobitnica nagrade za toleranciju Poverenika za ravnopravnost i Oebsa za izveštavanje o tretmanu žrtava silovanja u sudskom sistemu Srbije i nagrade Kuće ljudskih prava za pisanje o svojoj mentalnoj bolesti, kao i dobitnica BeFemove medalje za feminističko savezništvo u medijima. Objavljivala u mnogo medija. U životu samo htela da piše, a završila kao projekt menadžerka, osoba za društvene mreže, snimateljka, montažerka, edukatorka, molerka, električarka, sve u okviru matične redakcije… Htela da bude srpska Nora Efron, završila kao Ristana Riska Golubović. Planira da gaji koze. Iako joj u javnosti kače etiketu suicidalne osobe sa svakakvim poremećajima, zavisna samo od lakova za nokte.
Dragana Pećo je novinarka KRIK-a, međunarodne novinarske mreže OCCRP i istraživačica onlajn platforme Investigative Dashboard. Dobitnica je međunarodne nagrade za izuzetne zasluge u istraživačkom novinarstvu u 2018. koju dodeljuju „Medijska organizacija jugoistočne Evrope (SEEMO)“ i „Centralno-evropska inicijativa (CEI)“, kao i nagrade Evropske unije za najbolju istraživačku priču u protekloj godini. Kao član KRIK tima, dobitnica je međunarodne nagrade Data Journalism Award 2017. i nagrade za etiku i hrabrost „Dušan Bogavac“ iste godine. Pećo je dobitnica i tri nacionalne Nagrade za izuzetnost u istraživačkom novinarstvu 2011, 2014. i 2016. Učestvovala je u mnogim novinarskim treninzima i programima i druge novinare obučava naprednim novinarskim veštinama, pretragama kompanijskih registara i kako da prate tokove novca.
Snežana Čongradin. Novinarka sam i kolumnistica lista Danas, unazad 16 godina. Prvenstveno se bavim suočavanjem sa ratno zločinačkom prošlošću, diskriminacijom i zaštitom ljudskih prava. Diplomirana sam filozofkinja.
Sanja Kljajić je stalna dopisnica je Dojče velea (Deutsche Welle) i asistentkinja u nastavi na studijama novinarstva na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Novinarsku karijeru počela je kao novinarka-reporterka Informativnog programa Radio-televizije Vojvodine, gde je radila do 2016. godine, kada je dala otkaz zbog cenzure i nastavila da se bori za nezavisnost javnih servisa kao jedna od liderki pokreta Podrži RTV. Potpredsednica je Nezavisnog udruženja novinara Srbije i upraviteljka Fondacije „NUNS“ za edukaciju i pomoć novinarima i medijima. Dobitnica je nagrade za etiku i hrabrost „Dušan Bogavac“ 2016. godine, nagrade festivala „Mirdita, dobar dan“ za dokumentarni film „Albanke su naše sestre“, i treće nagrade u kategoriji radijskih formi na Međunarodnom festivalu studenata novinarstva „On the record“.
Govore novinarke koje više godina unazad prate i izveštavaju o sudbinama ovih ljudi: Lazara Marinković, Nidžara Ahmatešević, Žarka Radoja i Natalija Miletić
Lazara Marinković je novinarka i dokumentarna fotografkinja. Tokom rada u medijima od 2014. godine bavi se različtim društvenim i političkim pitanjima. Kroz tekst, fotografiju i dokumentarni film je izveštavala i o problemima izbeglica i migranata u Srbiji.
Nidžara Ahmetašević je novinarka i neovisna istraživačica. Oblasti njenog interesovanja su razvoj medija u post-konfliktnim društvima, ljudska prava, tranziciona pravda, feminizam i migracije. Njeni tekstovi su objavljivani u brojnim međunarodnim i regionalnim medijima. Trenutno je angažovana kao urednica za region online magazina K2.0.
Žarka Radoja je novinarka i ko-osnivačica malog regionalnog portala Kontrapress. U novinarstvu je skoro dve decenije i sarađivala je sa nizom medija na post-YU prostoru. Organizovala je tri izložbe. Pitanjem migracija i izbeglištva bavi se od 2015. godine. Njen tekst „Dnevnik iz parka“ o situaciji s izbeglicama u parku u Beogradu, koji je preuzelo Lice ulice, bio je u užem izboru za godišnju nagradu za najbolju reportažu Međunarodne mreže uličnih novina INSP.
Natalija Miletić aka Mistična dojka je slobodna novinarka, producentkinja i aktivistkinja koja živi i radi u Berlinu. Natalija je saradnica TIME magazina, Al Jazeere, Deutsche Wellea, Peščanika i drugih medija. Teme kojima se bavi su politika, migracije, radikalna desnica, visoko obrazovanje i kultura.
Radionicu vode: Mikaela Knapp, Sofia Wigand
Sofia Wigand, umetnica, performerka i producentkinja u kulturi, obrazovana u političkoj i izvođačkoj umetnosti.
Mikaela Knapp, glumica i performerka, osnivačica feminističke, antinormativne performerske grupe „Per.får.mens“. Njeno obrazovanje, između ostalog, tiče se umetnosti političkih performansa.
Moderira: Ana Ajduković
Govore: Lana Nikolić, Paula Zore, Sanja Dojkić
Ana Ajduković. Diplomirala je 2016. godine na Odsjeku za kulturalne studije Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Rijeci. Praktična znanja usmjerava u domeni projektne kulture, medija, produkcije i organizacije edukativnih programa. Teorijska i praktična znanja također razvija u smjeru teorijskog istraživanja i praktičnog djelovanja u području feminizma, ženskih ljudskih prava i LGBTIQ prava. Zaposlena je kao koordinatorica projektnih aktivnosti Centra za ženske studije pri Filozofskom fakultetu u Rijeci, te je članica Lezbijske organizacije Rijeka LORI. Živi i radi u Rijeci.
Lana Nikolić je voditeljka Radio Beograda 202, gde vodi emisiju za mlade Perspektiva. Stipendistkinja je Instituta za digitalne komunikacije kroz stipendiju Boris Trivan. Bavi se aktivističkim radom, posebno u oblasti mladih uopšte, kao i mladih iz osetljivih društvenih grupa.
Voli radio novinarstvo, svet digitalnog, i umetnost.
Paula Zore. Feministkinja, profesorica komparativne književnosti i povijesti i aktivistkinja na području ženskih prava, posebice nasilja nad ženama. Djelovala je u nizu organizacija i inicijativa, bila je organizatorica prvog feminističkog festivala Femfesta, sudjelovala radu u Regionalne inicijative za osnivanje Ženskog suda, te organiziranju Zagreb Pridea. Poslije osam godina rada u Ženskoj sobi – Centru za seksualna prava, s fokusom na seksualnom nasilju, sada je zaposlena u udruzi Skribonauti, na kreiranju, organiziranju i provođenju kreativnih programa za slobodno vrijeme zatvorenika/ca. Članica je Feminističkog kolektiva Faktiv, Platforme za reproduktivna prava i organizatorica Noćnog marša.
Govori: Kajsa Ekis Ekman
Kajsa Ekis Ekman. Autorka knjige Being and Being Bought – Surrogacy, Prostitution and the Split Self and Stolen Spring – The Eurocriss Seen From Athens. Članica švedskog Centra za studije marksizma. Novinarka i kolumnistkinja švedskih novina Aftonbladet i ETC. Predaje i piše o imperijalizmu, geopolitici, ženskim pravima i kapitalizmu.
Moderatorka: Dragoslava Barzut
Govore: Lejla Kalamujić, Katica Maksan
Dragoslava Barzut. Književnica, aktivistkinja. Objavila zbirku kratke priče Zlatni metak (2012) i roman Papirne disko kugle (2017). Uredila je zbornik lezbejske kratke priča sa postjugoslovenskog područja Pristojan život (2012). Raduje se svakom novom BeFemu.
Lejla Kalamujić. Spisateljica iz Sarajeva. Objavila zbirke kratkih priča Anatomija osmijeha i Zovite me Esteban, te dramski tekst Ljudožderka ili kako sam ubila svoju porodicu. Kratke priče redovno objavljuje u časopisima i književnim portalima. Živi i radi u Sarajevu.
Katica Maksan. Profesorica Crnogorskog jezika i južnoslovenskih književnosti. Od ove godine je u NVO Queer Montenegro zadužena za kulturna dešavanja. Ima 27 godina.
Govore: Iva Čukić, Jovana Timotijević, Dubravka Sekulić
Iva Čukić. Diplomirala i doktorirala na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Usmerenje i oblast njenog istraživanja odnose se na upravljanje i raspolaganje prostornim resursima, urbana zajednička dobra, kao i na tačke susreta institucionalnog, planskog i normativnog okvira sa oblicima neformalnih praksi. Direktorka je Instituta za urbane politike (IUP). Od 2018. godine je koordinatorka evropske participativne platforme FundAction za podršku aktivizmu. Članica je međunarodnih mreža INURA (International Network for Urban Research and Action), European Commons Assembly, Minim, Citizens Lab, regionalne mreže Kooperativa i platforme Zajednicko.org
Jovana Timotijević. Diplomirala na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Nakon što je stekla zvanje mastera na Studijama roda na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, trenutno radi na doktorskoj tezi na istom fakultetu, na temu radikalne demokratije i njenih potencijalnih prostornih konfiguracija. Njena teorijska istraživanja i aktivistički rad presecaju savremenu političku teoriju, feminističku kvir teoriju i urbane kritičke studije. Radi kao programska koordinatorka u Institutu za urbane politike/Ministarstvu prostora, a članica je i Platforme za teoriju i praksu društvenih dobara – Zajedničko.org.
Dubravka Sekulić. Arhitektica koja se bavi istraživanjem transformacije prostora savremenih gradova. Poseban fokus njenog rada je obrazovanje u kontekstu kritičkih prostornih praksi, i pitanja feminizma, roda, i klase. Posebno je interesuje čitanje kao prostorno-društvena praksa za organizovanje i koobrazovanje. Radi kao profesorka na Institutu za savremenu umetnost, Tehničkog univerziteta u Gracu. Redovno piše, izlaže, i predaje širom Evrope i Severne Amerike.
Nekada davno, na brdovitom Balkanu, odrastala je i živela jedna Biljana Stanković Lori. Oni koji se sećaju njene pojave tvrde da je imala telo medvedice i okruglo ljudsko lice. Učila je visoke škole, ali je radila poslove na ulici, u podrumima ili na vetrometini. A umela je, kažu, da glumi, da svira, da igra, poetski da se izražava kao i da izvodi besne gliste. E, jednoga dana, od izvođenja tih besnih glista, jako se umorila i tako umorna utonula je u san. Neki kažu hoda živa po tom snu i sve se smeje na sav glas.
Razgovaraju: Jelena Višnjić i Zoe Gudović
Zoe Gudović. Art aktivistkinja, menadžerka u kulturi, producentkinja i organizatorka. Od 1995. uključena u rad i istraživanje neformalnih i angažovanih pozorišnih formi . U svojoj praksi spaja art i aktivizam u cilju promene postojeće svesti i društvenih odnosa. Pozorišna edukatorka. Performarka, drag king transformerka, toilet artist. Radila, osnivala il bivala u grupama i kolektivima: Žene na delu, Act Women, Queer Beograd, Rekonstrukcija Ženski fond. Dobitnica nagrade Jelena Šantić za spoj umetnosti i aktivizma. Dobitnica Befemove Feminist Achievement Award za promociju feminizma van feminističkog pokreta.Uredjuje i vodi radio emisiju Ženergija.
Video događaj sa Lene Markusen i Phuong Linh Nguyen
Lene Markusen. Vizuelna umetnica, scenaristkinja i rediteljka. Od 1993. do 1994. je studirala u Sankt Peterburgu (bivšem Lenjingradu), gde se odigravaju radnje oba njena filma: GRAD (2004.) i Sankt-Female Identities in the Post-Utopian (2017). Njeni filmovi i instalacije su, između ostalog, bili delovi postavki u Muzeju za novu umetnost u Frajburgu, Gradskog umetničkoj galeriji u Baden Badenu, Hamburškoj umetničkoj galeriji, u Photo Paris, Linburškoj umetničkoj galeriji, K21 umetničkoj kolekciji severnorajnske Vestfalije.
Udruženje građanki Klara i Rosa je dobrovoljno, nevladino i neprofitno udruženje, osnovano na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti kreativne industrije, kulturnog menadžmenta, društvenog aktivizma i obrazovanja. Ciljevi Udruženja su unapređivanje kulturnog života građana, podsticanje i razvoj kreativnog stvaralaštva i obrazovanja, posebno kod mladih, osnaživanje društvenog aktivizma, promocija zdravog načina života i ljudskih prava. Slobodna scena Subotice je nezavisna glumačka trupa koja okuplja umetnike različitih profila, čiji je osnovni cilj stvaranje kvalitetnog pozorišnog sadržaja za decu, mlade i odrasle.
Markiza de Sada. Fatalna zavodnica, bastard ruskog revolucionara i nemačke aristokratkinje. Priča se da je u naletu strasti ubila ljubavnika i od tada luta gradovima Evrope u potrazi za zabavom. Sumnjivog morala, nezasitih seksualnih apetita, nepobediva je u obaranju ruke, vešta sa mačem i prva u ispijanju cele boce absinta. Obavijena velom misterije, besprekornog stila, pažljivo bira svoje drušvo, ne ide nigde bez vozača. https://www.facebook.com/markizadesada/?fref=ts
Dekadenca. Proizvod velike ljubavi prema sceni, mjuziklu, brodvejskim i holivudskim divama koje su „veće od života” i koje zahvaljući svojoj veličini opstaju usprkos prolaznosti vremena. Njeno ime dolazi iz mjuzikla Cabaret i lika Sally Bowles koja često ponavlja frazu „Divine decadence!”. Ista je takođe suptilna posveta drag performeru Divine, koji je bio krupnija dama sa stavom, stilom i obrvama. Svojim nastupom pokazuje kako je drag forma umetnosti koja obuhvata scenski pokret, glumu, slikanje i pevanje.
https://www.dekadenca.com/
DJ Battle: DJ OLGA I DJ BIVŠA TEORETIČARKA (Jelisaveta Blagojević)
Olga Dimitrijević. Dramska spisateljica i pozorišna autorka. Među njenim tekstovima su Moja ti, Radnici umiru pevajući, Narodna drama; kao i predstave Crvena ljubav, Sloboda je najskuplja kapitalistička reč (sa Majom Pelević). Veruje u moć pesme, pravedniji svet i poetsku pravdu. Živi u Rijeci i Beogradu.
*SUPER BAKE POPUP ŠTAND SA KOLAČIMA
Super Bake su inicijativa socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije fokisarana na seniorke, odnosno penzionerke. Kroz aktivnosti pripreme autentičnih domaćih kolača, seniorke se osnažuju na mentalnom, socijalnom i finansijskom nivou. Inicijativa trenutno funkcioniše kao radionica za izradu kolača, a članice plasiraju svoje proizvode na javnim, poslovnim i privatnim dešavanjima. Finalni cilj je otvaranje poslastičarnice u kojoj bi Super Bake mogle svakodnevno da se druže, pripremaju kolače i imaju međugeneracijsku razmenu sa sugrađanima i sugrađankama.
www.superbake.org
www.facebook.com/superbakeorg
www.instagram.com/superbakeorg
* FEMIX CORNER
* KUTAK SOLIDARNOSTI
Ove godine u našem kutku solidarnosti prikupljamo pomoć za beskućnice i pridruzujemo se akciji Niko bez krova/ Niko bez podrske.
* „NISU SAME“, ASTRA CORNER
https://www.astra.rs/
https://www.facebook.com/astraantitrafficking/
donacije.rs/astra-2019
* VOJVOĐANSKI KUTAK
* ACZD KUTAK – PROMO I PRODAJNI ŠTAND
* THE GLITTEROLOGY