[su_menu name=“BeFem_Festival“ class=“page_menu“]
Posle malo eksperimentisanja i identitetskih pretraga, BeFem se u 9. izdanju vraća tradiciji ‒ dakle, prvi vikend u decembru rezervisan je za praznovanje i promišljanje feminističke borbe! U našoj praksi ne sledimo unapred utvrđene modele, niti definisane zadane obrasce političkih otpora, već veličamo ideje slobode, mira i ravnopravnosti za koje se snažno i svakodnevno borimo. U kontekstu u kome je prostor za delovanje civilnog društva sužen na globalnom nivou, a sloboda i nezavisnost medija ozbiljno ugroženi, prava marginalizovanih grupa prva su na udaru. Zbog toga ove godine na BeFemu okupljamo sve hrabre braniteljke i branitelje ljudskih prava koji se suprotstavljaju „orbanizaciji i erdoganizaciji“ društva, rastućem uticaju ekstremno desnih organizacija, nacionalizmu i klasnoj podeljenosti ‒ jer jasno je: savezništvo konzervativnih tendencija krunisano je patrijarhalnim vrednostima koje uzrokuju izloženost žena sistemskom nasilju i diskriminaciji.
Dva dana programa nije dovoljno da ukažemo na sva važna pitanja, ali je dovoljno da izdvojimo nekoliko ključnih. Pored diskusije sa braniteljkama ljudskih prava iz postjugoslovenskog regiona, na BeFemu ćemo ove godine ukazati na rastući trend seksualnog uznemiravanja i nasilja, kao i na regresiju zakonskog okvira socijalne zaštite, koja se direktno prelama kroz diskriminaciju i lošiji život žena. Osim toga, ukazaćemo i na udar seksizma i rodnog nasilja, s kojim se suočavamo kroz istoriju, politiku, umetnost i popularnu kulturu, podvlačeći bitnu ulogu feminističkog pokreta u emancipaciji i raspakivanju institucionalnih mehanizama koji nasilje reprodukuju.
Mi, okupljene i okupljeni oko BeFema, probleme pretvaramo u povod za akciju, te i ove godine mobilišemo aktivistkinje mirovnog, feminističkog, LGBTIQ i zelenog pokreta iz postjugoslovenskog regiona sa ciljem da ukažemo na spremnost i stremljenje ženskih inicijativa za zaštitu ženskih prostora borbe i osvajanje prava koja nam pripadaju. Na devetom po redu BeFemu, između ostalih, na sceni govore i misle one koje su uz ovaj festival i organizaciju rasle i bile sa nama od svojih feminističkih početaka.
Kao i svaki praznik, i BeFem je povod i za slavlje i predstavljanje umetnica, performerki, ženskih bendova i dj-ica.
Kroz solidarnost i podstrek, odajemo priznanje ženskim inicijativama koje su napravile pomak u društvenim odnosima kroz istoriju, kao i podršku novim vidovima borbe za ravnopravnost. BeFem je mesto za potvrđivanje starih i stvaranje novih partnerstava, a pre svega za podršku i solidarnost. Branimo se glasno, a još glasnije štitimo jedne druge!
Program
Izvođačice
Dženeta Agović je rođena 16. marta 1970. u Tutinu gde i danas živi. Feministkinja je, mirovna aktivistkinja i jedna od osnivačica Impulsa (2000), prve nevladine organizacije u Tutinu, čija je vizija – društvo bazirano na poštovanju ljudskih prava, jednakosti, miru i solidarnosti, gde žene i muškarci imaju jednaka prava, jednak pristup socijalnim, kulturnim i ekonomskim resursima. Učestvovala je na brojnim regionalnim i internacionalnim konferencijama. Veruje da je drugačija moć moguća.
Tamara Šmidling, rođena 1975. u Beogradu, je socijalna antropološkinja, mirovna aktivistkinja, istraživačica i feministkinja. Tamara je od 2001. do 2018. živela u Sarajevu (BiH), gde je učestvovala u brojnim aktivističkim inicijativama i grupama, uglavnom radeći na izgradnji mira i bavljenju prošlošću. U radu je usredsređena na postjugoslovenski region i mogućnosti i perspektive pravednih i emancipatorskih politika u regionu i globalno. Trenutno radi kao program officer u beogradskoj kancelariji Kvinna till Kvinna, s glavnim fokusom na rodno zasnovano nasilje.
Christina Wassholm je nezavisna spisateljica koja je za fondaciju Kvinna till Kvinna uradila istraživanje i napisala izveštaj „Suffocating the movement – Shrinking space for women’s rights“ („Gušenje pokreta – sužavanje prostora za ženska prava“). Takođe je koautorka izveštaja o sužavanju prostora za civilno društvo u kontekstu pomoći za razvoj i trenutno radi na studiji sa fokusom na globalnu reakciju u demokratiji koja pogađa organizacije i aktiviste/kinje koji/je se bave seksualnim i reproduktivnim pravima. Kristina je i suosnivačica BeFema.
Irena Cvetkovikj je doktorirala na Rodnim studijama. Kao istraživačica je učestvovala u mnogim istraživačkim projektima u oblastima sociologije, rodnih studija i medija. Autorka je društveno angažovanog bloga „Femgerila“ i kolumnistkinja dnevnih novina „Dnevnik“, kao i aktivistkinja za ljudska prava marginalizovanih zajednica, posebno marginalizovanih žena, LGBTI prava, prava korisnika droga i seksualnih radnica. Trenutno je izvršna direktorka Coalition Margins.
Milica Miražić je aktivistkinja ženskog, LGBT i mirovnog pokreta. Trenutno je zaposlena kao gender equality officer u Rektoratu Univerziteta u Beogradu, na projektu Taking a Reflective Approach to Gender Equality for Instutional Transformation, u okviru programa Horizon 2020, a od nedavno i kao saradnica Rekonstrukcije Ženski fond.
Nataša Niškanović je strasna BeFemica sa dve fakultetske diplome i mnoštvom znanja pokupljenog usput. Rođena je 1992. u Novom Sadu, gde i danas živi. Slobodna je strelkinja u oblasti medija i organizacije te često s njom možete popiti kafu u Beogradu, ali i u nekom od vojvođanskih sela.
*„Kakve smo bile“ bi bio bukvalan prevod, ali se radi o aluziji na čuveni film Sidnija Polaka sa Barbarom Strejsend, kod nas preveden kao „Devojka koju sam voleo“.
Zoja Kukić je suosnivačica i predsednica Nadzornog odbora Startita, neprofitne organizacije posvećene osnaživanju lokalne tehnološke i startap scene koja kroz svojih 8 habova širom zemlje i portalom Startit.rs dopire do više od 100.000 ljudi godišnje. Zoja je i članica Izvršnog odbora Inicijative Digitalna Srbija, privatne neprofitne organizacije koja predvodi transformaciju Srbije u digitalno društvo.
Jelena Memet je feministkinja, mirovna aktivistkinja i suosnivačica Alternativnog centra za devojke. Poslednjih 10 godina aktivno doprinosi podmlađivanju feminističkog pokreta kroz edukaciju i osnaživanje mladih žena po pitanju ženskih prava i mirovnih politika u regionu, i pravi buku na protestima u neformalnoj grupi Bubnjarke sa ulice.
Sonja Antić je profesorka književnosti po obrazovanju. Borkinja za ljudska prava iz ljubavi. Feministkinja, aktivistkinja i mama jednog divnog dečaka.
Andrijana Kocić veruje da su percepcije magične četkice, da promena dolazi sa svakom bojom koju četkica dodirne i da je zajedničko dobro jedini cilj svakog delovanja.
Zana Hoxha Krasniqi (rođena 1981) je profesionalna rediteljka sa Kosova i osnivačica i izvršna direktorka Artpolisa – nevladine organizacije sa Kosova koja promoviše umetnost i diverzitet kroz društveni dijalog i izgradnju zajednice. Režirala je oko dvadeset pozorišnih predstava, produciranih i izvođenih u najvećim pozorištima na Kosovu i u regionu Balkana (Albaniji, Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Hrvatskoj). Svoj umetnički/aktivistički/trenerski rad predstavila je i drugde – u SAD, Evropi, na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi. Bila je na čelu Pozorišnog odeljenja festivala SKENA UP u periodu 2004–2011, umetnička direktorka Profesionalnog pozorišta u Đakovici 2011–2014. i osnivačica je i umetnička direktorka najvećeg ženskog umetničkog i aktivističkog festivala FEMART. Zana je završila Liderski program za međunarodne posetioce u okviru programa profesionalne razmene američkog Stejt departmenta (The International Visitor Leadership Program ‒ IVLP). Kao rediteljka je dobitnica brojnih nagrada i njen rad je priznat na Kosovu i u regionu. Kao umetnica i aktivistkinja, ona koristi pozorište za društveno zagovaranje, sa fokusom na podizanje svesti o rodno zasnovanom nasilju, ljudskim pravima i diverzitetu. Ponosna je što je članica Odbora Mreže žena Kosova, kao i viša trenerica u oblasti forum-teatra i osnaživanja aktivistkinja.
Erblina Rashiti je dvadesetogodišnjakinja iz Lipljana na Kosovu. Studentkinja je druge godine Engleskog jezika i književnosti na koledžu „Univerzum“ u Prištini. Kao mlada i aktivna feministkinja, već duže se bavi aktivizmom u oblasti ljudskih prava. Učestvovala je u mnogim aktivnostima kroz Inicijativu mladih za ljudska prava i ARTPOLIS. Nedavno je kao asistentkinja projekta radila na onlajn platformi „Busulla“.
Jovana Gligorijević je urednica nedeljnika „Vreme“. U novinarstvu je već 16 godina – skoro pola života. Rođena u Kragujevcu, na stalnom radu u Beogradu, piše o politici i feminizmu i ima utisak da stalno piše jedan isti tekst.
Biljana Maletin je aktivistkinja za ženska prava i rodnu ravnopravnost već više od 20 godina. Posebno se bavila političkom participacijom žena i uvođenjem rodne perspektive u javne politike. Kreira obuke/treninge, facilitira, lobira… Aktivna je u Ženskoj platformi za razvoj Srbije i jedna od osnivačica Gender Knowledge Hub-a.
Jovana Ružičić je osnivačica i direktorka Centra za mame, udruženja građanki i građana koje se zalaže za prava mama. Centar za mame, jedina feministička organizacija za prava mama na Balkanu, bori se protiv diskriminacije mamā na radnom mestu, za dostojanstven tretman u porodilištima, podržava i umrežava mame preduzetnice, organizuje brojne edukacije za mame kao i kampanje usmerene na političke promene. Više o Centru za mame možete saznati na www.centarzamame.rs. Jovana je aktivistkinja sa iskustvom od skoro dve decenije, diplomirana psihološkinja i komunikološkinja (Florida Atlantic University), magistarka odnosa sa javnošću (Michigan State University), i mama Jevrema i Anđelije
Milica Gudović – Feministička aktivistkinja u dva veka. Jedna je od osnivačica feminističkog kolektiva Žene na delu koji se u periodu od 1996. do 2012. godine bavio različitim aspektima ženske egzistencije i pilotiranjem inovativnih strategija u feminističkom aktivizmu. Aktivna je u pokretu za Slobodnu kulturu i Slobodno znanje. U okviru angažmana u IT kolektivu Interglider bila je odgovorna za preko 30 veb-projekata u neprofitnom sektoru. U poslednje tri godine kao članica Udruženja za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika nasilja nad ženama ATINA razvija program socijalnog preduzetništva.
Marinella Matejčić je feministkinja koja živi uverenje da se ne može upravljati vlastitim životom ako osoba nema priliku sama donositi reproduktivne odluke. Živi, radi i postoji u Rijeci. Članica je i zaposlena u PaRiteru od 2015. godine, gde se bavi uglavnom reproduktivnim pravima i pravdom, ali i društvenim mrežama i korišćenjem virtuelnog prostora za širenje područja borbe i stvaranja znanja. Veruje da je intersekcionalni pristup jedini ispravni i da bez solidarnosti učiniti ne možemo ništa. Voli proteste.
Iva Davorija članica je i zaposlenica PaRitera, i jedna od pokretačica inicijative „Radno i ravnopravno“ u sklopu transnacionalnog projekta „Sisterality – international network of girls and young women“, koji se bavi zaštitom i promocijom ženskih prava u sklopu radničkih prava, članica je Platforme za reproduktivna prava žena te članica Centra za ženske studije u Rijeci. Od 2017. u organizacijskom je timu projekta „Kino učionica“, koji kroz vizuelne medije promišlja o različitim temama iz rodnoteorijske i feminističke perspektive. Prethodno je radila kao stručna saradnica na Odseku za kulturalne studije pri Filozofskom fakultetu u Rijeci. Inače, diplomirana je istoričarka i pedagoškinja, youthworker-ica, istovremeno štreberka i prokrastinatorka, strastvena borkinja za ženska i ljudska prava, glasna iza megafona, balerina u horoskopu.
Ana Ajduković (Pula, 1991) magistrirala je 2016. godine na Odseku za kulturalne studije Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Rijeci. Zaposlena je kao koordinatorka projektnih aktivnosti Centra za ženske studije pri Filozofskom fakultetu u Rijeci, saradnica je na projektu Evropska prestonica kulture Rijeka -programska linija „Kampus 27 Susjedstva“, i volonterka Lezbijske organizacije Rijeka – LORI. Jedna je od organizatorki feminističkog programa „Kino učionica“, koji se realizuje u saradnji s lokalnim kulturnim institucijama i studentima riječkoga Sveučilišta, što joj predstavlja posebno zadovoljstvo na njenom razvojnom putu. Zanima se za područje produkcije i organizacije kulturnih programa i događaja, a praktična znanja usmerava u domenu projektne kulture, LGBTIQ+ prava i ženskih ljudskih prava. Vežba feminističku samoobranu, živi i radi u Rijeci.
Tihana Naglić je članica i radnica udruge PaRiter, članica i volonterka udruge Prostor+, jedna od pokretačica inicijative „Radno i ravnopravno“, koja je usmerena ka promociji rodne ravnopravnosti na tržištu rada – živi i radi u Rijeci. Vjeruje u moć spontanih građanskih inicijativa, solidarnosti te izvedbenih umetnosti koje preispituju društvene norme i poredak koji ograničava ljudski potencijal i um. Završila je diplomski studij na Odsjeku za kulturalne studije u Rijeci.
Greta Grakalić Rački je teološkinja i kulturološkinja, Zagrepčanka koja živi i stvara u Rijeci. Strastvena borkinja protiv upadanja u riječ. Zagovornica ženske solidarnosti. U studentskim danima bila je vanjska suradnica Zareza, pišući o Bogu, novim medijima i kiborzima. Kao stručna saradnica Kulturalnih studija i Centra za ženske studije, Rijeka, jedna je od pokretačica „Kino učionice“ – programa posvećenog čitanju vizuelnih medija, posebno filma, kroz rodnoteorijske i feminističke prizme u javnom prostoru Art-kina Croatia. Volonterka je i aktivistkinja udruga PaRiter i LORI, i ljuta članica Platforme za reproduktivna prava. Trenutno tapka po neistraženom svijetu van svoje zone komfora kao nova zaposlenica Udruge za pomoć ovisnicima – Vida.
Demir Mekić je sociolog, edukator i praktikant Teatra potlačenih. Radi sa mladim ljudima na socijalnoj promeni, koristeći kreativne metode kao što su drama i film. Do sada je radio na različtim projektima koji se tiču rodno zasnovanog nasilja, diskriminacije i socijalne inkluzije, osnažujući različite grupe, stvarajući kreativne produkte u vidu interaktivnih predstava i filmova, kao edukator, reditelj i pisac. Sarađuje sa dosta organizacija za ljudska prava, od kojih najviše sa Beogradskim centrom za ljudska prava, ali i sa različitim umetničkim organizacijama u zemlji i regionu.
Nevena Nikolić, viša istraživačica na čelu programa za mlade, započela je angažman 2010. u beogradskom Centru za ljudska prava, isprva kao volonterka. Veruje u lične transformacije i sposobnost ljudi da se menjaju na bolje i u tom smislu predstavlja „struju“ beogradskog Centra za ljudska prava koja se zalaže za direktno učešće ranjivih grupa u projektima i programima. Osim programima za mlade, Nevena se godinama bavi oblašću alternativnih sankcija. Njen najjači adut je prirodna sposobnost da motiviše (mlade) ljude i ispuni ih entuzijazmom da se aktiviraju na promeni sebe samih i društva. Kreativno prenosi ideju da u ljudima postoje vrednosti ljudskih prava, putujući Srbijom sa mladima angažovanim u uličnim pozorištima i posećujući najudaljenija mesta i kaznene ustanove.
Nebojša Petrović je rođen 1979. u Sarajevu, a diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, Odsek primenjena grafika, Аtelje grafika i knjiga. Bavi se animacijom, ilustrovanjem, crtanjem, grafikom, slikanjem murala, grafičkim dizajnom, fotografijom; pedagoškim radom. U periodima 2004–2008. i 2013–2014. učestvovao je u organizaciji Međunarodnog festivala animiranog filma BALKANIMA u Beogradu (2006–2008. bio je glavni organizator festivala). Kao saradnik Akademskog filmskog centra Doma kulture Studentski grad učestvovao je u organizaciji Festivala Alternative Film/video (2007, 2008) i projekta „Videografija regiona”. Član je tima Medijske arheologije, projekta koji se bavi istraživanjem medija u SFRJ (www.medarh.org).
Dragoslava Barzut je književnica i aktivistkinja za LGBTI ljudska prava. Autorka je zbirke priča „Zlatni metak“ (2012) za koju je dobila nagradu „Đura Đukanov“ (2011). Za priču „Najduži je poslednji sat plus bonus track“ dobila je prvu nagradu na regionalnom konkursu za kratku priču „Izvan koridora“ (2011). Za priču „Učim psa da se vozi sa mnom na biciklu“ dobila je treću nagradu na konkursu za najbolju queer priču u regionu (2016). Njen roman „Papirne disko kugle“ je 2017. bio u širem izboru za NIN-ovu nagradu. Uredila je zbornik lezbejskih kratkih priča sa prostora Ex-Yu „Pristojan život“ (2013). Priče su joj prevedene na makedonski, albanski, bugarski, engleski i nemački jezik. Živi u Beogradu.
Kalia Dimitrova je pesnikinja i aktivistkinja za ženska prava iz Skoplja, Makedonije. Završila je master studije političkih nauka, s fokusom na urbane društvene pokrete i umetnički aktivizam. Prvu knjigu, „Veštice danas“, objavila je aprila 2018. u Skoplju. Trenutno radi kao koordinatorka i glavna urednica prve feminističke platforme na makedonskom jeziku – „Meduza.mk“.
Asja Bakić (Tuzla, 1982) diplomirala je bosanski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Tuzli. Autorica je zbirke pjesama „Može i kaktus, samo neka bode“ (Aora, 2009), te zbirke kratkih priča „Mars“ (Sandorf, 2015). Pokrenula i uređivala Muf, portal za feminističko čitanje popularne kulture (2014–2018). Prošle je godine proglašena jednim od deset novih književnih glasova Evrope. Živi u Zagrebu.
Ivana Miučić je biciklistkinja, aktivistkinja, finansijska koordinatorka u organizacijama Gayten-LGBT i Konsultacije za lezbejke i zaljubljena tangera. Na dnevnom nivou ruši patrijarhat plešuci queer tango i razbijajući rodne stereotipe.
Andrea Forca je diplomirana audio-vizuelna umetnica Fakulteta savremenih umetnosti u Beogradu. Prve tango korake je napravila u školi „Tango Natural“ u Beogradu. U Ekvadoru je, kao dopunu psihoterapiji i medijaciji bračnih i vanbračnih partnera i partnerki, organizovala razne radionice koje se tiču integracije umetnosti i duhovnosti, pa tako i argentinskog tanga.
Kristina Lelovac je profesionalna glumica i docentkinja na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju, gde je trenutno i na doktorskim studijama iz teatrologije. Oblasti koje je zanimaju su profesionalna obuka glumaca i ponovno promišljanje pozorišnih praksi u kontekstu (savremenih) političkih realnosti. Predstavlja Tiiit! Inc. iz Skoplja, organizaciju koja se bavi ženskim pravima i nezavisnom kulturnom scenom u Makedoniji. Tiiit! Inc. od 2013. pravi ПРВО ПА ЖЕНСКО (Firstborn Girl), festival koji promoviše feminizam i podržava aktivistkinje koje se bore za ravnopravnost polova i doprinosi suštinskom poštovanju ženske intelektualne i kreativne produkcije.
Jelena Mitrović je rođena u Novom Sadu 1989. godine i masterka je sociologije. Do sada je učestvovala u realizaciji različitih projekata koji su najčešće bili namenjeni mladima. Uživa da piše (što godinama i radi) za pop-kulturne portale. U princip egaliteta veruje kao u jednu od osnovnih ljudskih vrednosti. Autorka je tekstova knjige „Kakva ženska!“.
Hatidža Gušić je projektna menadžerica i jedna od autorki knjige „ŽeneBiH“. Završava magisterij iz ekonomije i menadžmenta i radi kao koordinatorka projekata ženskih prava i medijske pismenosti u Mediacentru Sarajevo. Živi u Sarajevu.
Maša Durkalić je istraživačica, urednica i jedna od autorki knjige „ŽeneBiH“. Magistarka je ljudskih prava i demokratije ERMA programa, te stipendistkinja UNU-GEST programa rodnih studija Univerziteta na Islandu. Novinarka, istraživačica, feministkinja i aktivistkinja. Bavi se istraživanjem društvenih pokreta u Jugoistočnoj Evropi s fokusom na feministički aktivizam. Urednica veb-portala LGBTI.ba. Živi i radi u Sarajevu.
Amila Hrustić Batovanja je idejna kreatorka, art-direktorka i jedna od autorki knjige „Žene BiH“. Magistarka je produkt dizajna na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu. Preko 7 godina radi kao art-direktorica u oblasti marketinga i oglašavanja. Živi i radi u Pragu.
Diana Bekavac je društvena preduzetnica koja koja se zalaže za jednakost, LGBTI i ljudska prava, kao i prava životinja odnosno nespecizam. Majstorica je organizacije, povezivanja, zagovaranja, prodaje i promocije svega u šta veruje, a u posljednje vreme to su „Strašne žene“. Zadnjih pet godina radi u udruzi Prostor rodne i medijske kulture – K-zona (eng. Expanse of Gender and Media Culture ‘Common Zone’) kao voditeljka finansija i članica izvršnog odbora i uz udrugu jedna je od suvlasnica firme „Fierce Women“.
* Igra reči HerStory – njena priča i History – istorija.
Lana Zdravković je peformerka u tandemu Kitch (www.kitch.si), u okviru koga istražuje područje subverzivnog, političkog, emancipatornog potenciala fenomena kiča. Uz to je članica kolektiva Tatovi podob / Image Snatchers koji deluje na području burleske, kabarea i cirkusa. Kao performerka je delovala u okviru platforme za savremene scenske umetnosti Via Negativa Lab. Istraživačica je na Mirovnom institutu, a aktivna je i kao publicistkinja i politička aktivistkinja.
Iva Stanišić – Yva & the Toy George je solo projekat Beograđanke Ive Stanišić, muzičarke i producentkinje sa stalnom adresom u Rimu. Njene lajv setove karakteriše jedinstven elektronski zvuk koji Iva proizvodi koristeći ritam mašine, sintisajzere, akustične i digitalne perkusije i razne vokalne efekte, generišući nove muzičke pravce. Nakon debi albuma iz 2013. godine „Love Toys & Molotovs“, 2018. izbacuje album „Slavia Divinorum“.
Ivana Dragšić je sociološkinja koja se većinom bavi oblašću urbanih zajednica i alternativne kulture. U Freedom Square (www.gradzasite.mk) radi na projektima i piše o gradskom planiranju i javnom prostoru, gradskom zelenilu, učešću građana, kao i brojnim temama u vezi sa pomenutima, kao što su feminizam, kultura, politika i institucije.
Ivana je i amaterska umetnica i performerka i pušta muziku na radiju i u klubovima. DISKORDIA (www.kanal103.com.mk) je jedina radio-emisija u Makedoniji koja se bavi kvir kulturom.
Super Bake su inicijativa za otvaranje poslastičarnice gde će bake, odnosno penzionerke, pripremati prave domaće kolače prema starim, autentičnim receptima. Ideja ovog socijalnog preduzeća je da se kroz udruživanje žena seniorki i kroz zajedničke aktivnosti pripreme kolača stvori, posebno za njih, senzibilisano okruženje. Ovim projektom se u konketnoj praksi pokazuje jedna nova politika starenja i inkluzivnog seniorskog života gde su životi seniorki kroz povremenu reintegraciju u radno okruženje društveno ispunjeniji, samopouzdanje osnaženo, a njihov budžet potpomognut.
Aleksandra Vladisavljević je preduzetnica. Živi i radi u Beogradu. Poslednjih deset godina radi kao konsultantkinja na razvoju preduzetništva, društvenih i tehnoloških inovacija, te rodne ravnopravnosti i ekonomije, a naročito na reformi javnih finansija i uvođenju rodno odgovornog budžetiranja. U feminističkom pokretu je od 1998. i aktivistkinja je Ženske platforme za razvoj Srbije.
Sofija Mandić je pravnica i aktivistkinja za ljudska prava, a posebno prava manjinskih i marginalizovanih društvenih grupa. Trenutno radi u Centru za pravosudna istraživanja. Prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Povremena je saradnica Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom i dugogodišnja kolumnistkinja Peščanika. Članica je Upravnog odbora Centra za podršku ženama i aktivisktinja Ženske plaftorme za razvoj Srbije.
Milena Vasić je pravnica, advokatica, feministkinja i aktivistkinja. Angažovana je u Komitetu pravnika za ljudska prava – YUCOM od 2012. godine, gde radi na slučajevima besplatne pravne pomoći najugroženijim društvenim grupama sa fokusom na ženama i LGBT populaciji. Pored pravne pomoći, aktivno se bavi temom pravosuđa i vladavinom prava, i u ovoj oblasti je uradila veliki broj analiza zakonskih tekstova, te učestvovala u javnim raspravama u zakonodavnom procesu. Zalaže se da pravo na pristup pravdi bude dostupno svim građanima, a propisi razumljivi i dostupni svakoj građanki i građaninu.
Marija Anđelković je direktorka i jedna od osnivačica NVO ASTRA – Antitrgovina ljudima, prve ženke nevladine organizacije posvećene borbi protiv trgovine ženama. Po obrazovanju je pravnica sa više od 20 godina iskustva u oblasti rodno zasnovanog nasilja i jedna od prvih aktivistkinja civilnog društva, koja je pokrenula pitanje trgovine ljudima na Balkanu, zalažući se za poboljšanje položaja žrtava i poštovanje njihovih prava. Svoje iskustvo u radu sa vise od 500 žrtava kojima je ASTRA pružila podršku, prenosi kroz preventivne i obrazovne aktivnosti kao trenerica i predavačica profesionalcima i saradnicima iz vladinih i nevladinih organizacija u Srbiji i inostranstvu. Autorka je brojnih publikacija, priručnika, članaka i izveštaja iz senke o trgovini ljudima. Njen rad uticao je na oblikovanje i sprovođenje politika i praksi širom regiona.
Marija Radoman je sociološkinja i istraživačica na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Objavila je više radova koji imaju za cilj afirmaciju marginalizovanih grupa u Srbiji, naročito LGBTQ+ populacije i žena. Svoju poziciju trenutno određuje kao aktivizam kroz pisanje i povećanje vidljivosti neheteroseksualnih osoba.
Maja Pan je feministička filozofkinja i neformalna edukatorica. Od prve Lezbejske nedelje 1997. godine učestvuje u regionalnom lezbejsko-feminističkom aktivizmu i u nekoliko samoorganizovanih političkih grupa u Sloveniji. Poslednjih godina živi u Budimpešti, gde je uključena u transnacionalni kvir-feministički aktivizam.
Lejla Huremović poslednjih osam godina prati i analizira medijsko izvještavanje o LGBTI temama u bosanskohercegovačkim medijima. U okviru LGBTI aktivizma radi na kreiranju medijskih kampanja, kao i javnih/uličnih akcija i performansa, ali i na direktnom osnaživanju LGBTI osoba u BiH. Kao autovana lezbejka, živi aktivizam i svakodnevno se bori protiv neravnopravnosti, homofobije i fašizma.
Paola Petrić je diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, na odseku za nemački jezik i književnost gde je završila i master studije. Tokom studija se usavršavala na Univerzitetu u Hanoveru. Uspešno je završila Diplomatsku akademiju u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije i Crne Gore, kao i Kolegijum za dobru upravu Nemačkog društva za spoljnu politiku u Berlinu. Radila je kao asistentkinja u nastavi na predmetu nemački jezik i kultura na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu. Zaposlena je u Fondaciji Hajnrih Bel kao programska koordinatorka, gde je odgovorna za orodnjavanje programa.
Branka Ćurčić je članica Grupe za konceptualnu politiku (GKP) iz Novog Sada, aktivistkinja i učesnica projekta „Lokalne politike i urbana samouprava“ koji je od 2014. godine posvećen problemima stanovanja i lokalne samouprave, a u poslednjih godinu dana i borbi za otvorene mesne zajednice za udruženja građana i građanske inicijative u Novom Sadu. Učestvuje u objavljivanju biltena STANAR.
Marko Aksentijević (1984) je diplomirani politikolog, aktivan u velikom broju kolektiva koji se bave prostornim aspektom društvene pravde.
Jovana Timotijević je arhitektica. Od nedavno je članica Instituta za urbane politike (Ministarstvo prostora). Zajedno sa drugim pojedinkama i pojedincima osnovala je Platformu za teoriju i praksu društvenih dobara – zajedničko.org. Veruje u politički potencijal „bivanja između“, pa svoj rad, aktivizam i teorijska istraživanja smešta u presecanja feminističke i kvir teorije, savremene političke teorije i urbanih studija. Trenutno je na doktorskim studijama politikologije.
Pobunjene čitateljke su grupa mladih književnih kritičarki, koja funkcioniše po solidarnim feminističkim i levičarskim principima. Grupa deluje u jugoslovenskom književnom polju, ali se ujedno bavi i savremenim globalnim tendencijama u književnosti i književnoj teoriji, kao i organizovanjem radionica i razgovora vezanih za književnost i pop-kulturu.
Ana Stevanović Zdravev je aktivistkinja civilnog društva i feministkinja iz Beograda, Srbije. Po obrazovanju je politikološkinja (BA) s usmerenjem na studije roda (MA). Članica je BeFem tima od 2012. godine. Zalaže se za aktivno učešće građana u političkom životu, odgovorni rad javnih institucija i borbu protiv svih oblika nasilja i diskriminacije. Istražuje koju ulogu mediji i umetnost zauzimaju u socijalnim pokretima i jačanju građanske neposlušnosti.
Hana Grgić živi u Berlinu gde radi za transnacionalnu organizaciju European Alternatives na poziciji urednice panevropskog onlajn magazina Political Critique. Prethodno je živela i radila u Zagrebu kao urednica feminističkog sajta Libela, koordinatorka projekata u instituciji Pravobraniteljice za ravnopravnost spolova i aktivna članica nekoliko aktivističkih kolektiva. Nadahnuta hrabrim pokretima iz prošlosti, uvijek se nada da će slične akcije videti u bliskoj budućnosti. Diplomirala je na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu i završila jednogodišnji program Centra za ženske studije u Zagrebu.
Natalija Simović je feministkinja i aktivistkinja Ne davimo Beograd od njegovog osnivanja, i u okviru pokreta bavi se pitanjima feminizacije politike. Ima dugogodišnje iskustvo u Trag fondaciji gde trenutno vodi program podrške ženskim organizacijama i ženskom pokretu u borbi protiv nasilja nad ženama.
Tanja Ignjatović je psihološkinja, doktorirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na teme u vezi sa nasiljem protiv žena. Od 2001. godine angažovana u Autonomnom ženskom centru u Beogradu. Pored individualnog konsultantskog rada sa ženama sa iskustvom muškog nasilja, koordinira programe edukacija, istraživanja, analiza javnih politika i javnog zagovaranja.
Irena Cvetkovikj je doktorirala na Rodnim studijama. Kao istraživačica je učestvovala u mnogim istraživačkim projektima u oblastima sociologije, rodnih studija i medija. Autorka je društveno angažovanog bloga „Femgerila“ i kolumnistkinja dnevnih novina „Dnevnik“, kao i aktivistkinja za ljudska prava marginalizovanih zajednica, posebno marginalizovanih žena, LGBTI prava, prava korisnika droga i seksualnih radnica. Trenutno je izvršna direktorka Coalition Margins.
Mirko Medenica je pravnik, mirovni aktivista i aktivista za ljudska prava. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na smeru međunarodno javno pravo. Od 2012. do 2015. radio je u Fondu za humanitarno pravo, na projektu „Ljudski gubici u ratovima od 1991-1999“. Bavio se istraživanjem i dokumentovanjem ljudskih gubitaka i ratnih zločina u ratovima u bivšoj Jugoslaviji, od 1991-1999. Intervjuisao je oko 300 svedoka i članova porodica nastradalih u događajima vezanim za oružane sukobe. Tesno sarađuje sa Ženama u crnom kao pravnik, kao i na pomoći i podršci izbeglicama.
Marijana Stojčić je sociološkinja, istrazivačica, feministička i mirovna aktivistkinja. Njene oblasti interesovanja su: kultura sećanja i politika povesti, politike identiteta, istorija feminizma i socijalni pokreti. Neki od relevantnih radova i publikacija: Pepeljuge i veštice u srpskim štampanim medijima (Beograd, 2008); Proleteri svih zemalja ko vam pere čarape? Feministički pokret u Jugoslaviji 1978-1989 (Beograd, 2009); Gde je nestala Roza Luksemburg? Recepcija ideja Roze Luksemburg u Srbiji/SFRJ (Beograd, 2011); Humana bezbednost i LGBT zajednica (Beograd, 2013); Paradoksi jednakosti – Istraživanje o delovanju institucija u Srbiji na rešavanju problema interno raseljenih žena (Beograd, 2013); Homofobija i internalizovana homofobija – Kvalitativno istraživanje (Beograd, 2016); Na tragu Podunavskih Nemaca (Beograd, 2016); From partisans to housewives: representation of women in Yugoslav cinema (Rijeka, 2017); Nelagodnost(i) u istoriografiji – Analiza postavke i vođenja kroz izložbu Muzeja Banjičkog logora (Beograd, 2018).
Kristina Todorović je dugogodišnja aktivistkinja u oblasti ljudskih prava. Nakon položenog pravosudnog ispita 2010. godine, angažovana je u Komitetu pravnika za ljudska prava ‒ radi na pružanju primarne i sekundarne pravne pomoći, zastupa pred sudovima žrtve povreda ljudskih prava, kao i branitelje/ke ljudskih prava. Dobila je prvu presudu u Srbiji za diskriminaciju po osnovu sindikalne pripadnosti, kao i prvu presudu u Srbiji koja uključuje član 54a Krivičnog zakonika (hate crime), zbog nasilja izvršenog zbog seksualne orijentacije. Autorka više publikacija u oblasti ljudskih prava.
Dina Čubrić je diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, na katedri za Opštu književnost sa teorijom književnosti, nakon čega je upisala Master studije kao stipendistkinja Gema Erasmus Mundus programa za rodne studije. Studirala je u Bolonji (Italija), Lođu (Poljska) i Utrehtu (Holandija), i odbranila tezu na temu „(Ob)scene desire: Body and Sexuality in novels of Angela Carter“. Završila je ženske studije pri Fakultetu političkih nauka u Beogradu, kao i Queer studije na Institutu za društvenu teoriju i filozofiju. Nakon akademskog i aktivističkog rada u Bolonji, gde je jedno vreme radila i kao saradnica u nastavi, vraća se u Beograd gde trenutno živi i radi. Koordinatorka je projekta „Pedaliranje“, koji ima za cilj da pomogne postojećim naporima biciklističke zajednice u Beogradu.
Johana Bogićević je graficka dizajnerka i Dj-ica, i zajedno sa Dušanom Lilićem deo Banda Panda dua. Banda Panda postoji osam godina i za to vreme duo je imao nastup u svim značajnim beogradskim klubovima, kao i festivalima u zemlji i regionu. Pre dve godine Banda Panda pokreće parti serijal Bipolar, a od ovog leta zajedno sa ekipom iz kluba 20/44 Johana pokreće parti serijal F-society, koji se tokom leta održavao svake srede. Na F-society žurkama se puštaju isključivo žene DJ-evi sa ciljem njihovog međusobnog povezivanja i osnaživanja.
Iva Stanišić iz Beograda je muzičarka i producentkinja sa stalnom adresom u Rimu. Njene lajv setove karakteriše jedinstven elektronski zvuk koji Iva proizvodi koristeći ritam mašine, sintisajzere, akustične i digitalne perkusije i razne vokalne efekte, generišući nove muzičke pravce. Nakon debi albuma iz 2013. godine „Love Toys & Molotovs“, 2018. izbacuje album „Slavia Divinorum“.
Ivana Dragšić je sociološkinja koja se većinom bavi oblašću urbanih zajednica i alternativne kulture. U Freedom Square (www.gradzasite.mk) radi na projektima i piše o gradskom planiranju i javnom prostoru, gradskom zelenilu, učešću građana, kao i brojnim temama u vezi sa pomenutima, kao što su feminizam, kultura, politika i institucije. Ivana je i amaterska umetnica i performerka i pušta muziku na radiju i u klubovima. DISKORDIA (www.kanal103.com.mk) je jedina radio-emisija u Makedoniji koja se bavi kvir kulturom.
Zoe Gudović je menadžerka u kulturi, producentkinja i organizatorka. Od 1995. uključena je u rad i istraživanje neformalnih i angažovanih pozorišnih formi. U svojoj praksi spaja art i aktivizam u cilju promene postojeće svesti i društvenih odnosa. Pozorišna je edukatorka, performarka,toilet artist, drag king transformerka. Dobitnica je nagrade Jelena Šantić za spoj umetnosti i aktivizma. Trenutno radi u Rekonstrukciji Ženski fond kao PR menadžerka i vodi radio-emisiju Ženergija.
Sanja Solunac je vizuelna, interdisciplinarna umetnica i aktivistkinja. Realizovala je nekoliko samostalnih izložbi i od 2008. godine do danas bila je učesnica na preko trideset grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, umetničkih i društveno-angažovanih projekata.
Wenke Seemann je fotografkinja, performerka i sociološkinja koja živi i radi u Berlinu. Fokus njenog rada je serija portreta koji istražuju i njenu ulogu fotografkinje i uloge osoba koje portretiše kroz čin fotografisanja.
Kristina Kastelec je rođena 18. marta 1995. u Beogradu. Završila je srednju Grafičku školu, smer fotografija. Od malih nogu imala je potrebu da menja društvo i utiče na nepravdu koju je videla oko sebe, što je vremenom i dovelo do aktivizma. Od srednje škole učestvovala je u raznim akcijama i volontirala u nekoliko različitih organizacija, uglavnom onih vezanih za LGBT+ ljudska prava. Povučena sopstvenim iskustvom preživljenog fizičkog i seksualnog nasilja, 2016. postala jedna od osnivačica organizacije Da Se Zna!, koja se bavi evidentiranjem slučajeva nasilja i diskriminacije nad LGBT+ osobama. Nakon odlaska iz organizacije, počela je da kombinuje svoje dve ljubavi: umetnost i borbu za ljudska prava. Od aprilu 2018. u svom tattoo studiju pokreće doživotno besplatno tetoviranje simbola koji je dizajnirala Jacqueline Lin, a koji je namenjen osobama koje su preživele seksualno nasilje. Ukratko – crta, slika, tetovira, piše i trudi se da bude deo promene.
Marija Janković aktivno izlaže od 2002. Objavljuje fotografije u novinama, magazinima, mediskim kućama, portalima i agencijama (Le Courrier des Balkans, Le Monde diplomatique, Mediapart, UNHCR, The Queries, Vreme, Blic, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka itd.). Ilustrovala je nekoliko knjiga. Imala je 10 samostalnih izložbi i izlagala je na mnogo grupnih. Nagrađivana je osam puta. Njen rad uključuje dokumentarni i umetnički pristup uglavnom na političke, socijalne i istorijske teme, kao i temu ženskih prava i ostalih aktuelnosti.
Dekadenca je proizvod velike ljubavi prema sceni, mjuziklu, brodvejskim i holivudskim divama koje su „veće od života“ i koje, zahvaljući svojoj veličini, opstaju usprkos vremenu. Njeno ime dolazi iz mjuzikla „Cabaret“ i lika Sally Bowles koja često ponavlja frazu: „Divine decadence!“ Naziv Dekadenca je takođe suptilna posveta drag performeru Divine, koji je bio krupnija dama sa stavom, stilom i obrvama. Svojim nastupom pokazuje kako je drag forma umetnost koja obuhvata scenski pokret, glumu, slikanje i pevanje. https://www.dekadenca.com/
Markiza De Sada je fatalna zavodnica, bastard ruskog revolucionara i nemačke aristokratkinje. Priča se da je u naletu strasti ubila ljubavnika i od tada luta gradovima Evrope u potrazi za zabavom. Sumnjivog morala, nezasitih seksualnih apetita, nepobediva je u obaranju ruke, vešta sa mačem i prva u ispijanju cele boce apsinta. Obavijena velom misterije, besprekornog stila, pažljivo bira društvo i ne ide nigde bez vozača.
Tri Kapljice su ženski trio iz Novog Sada. Prvi put su se okupile 2007. godine. Tri Kapljice su autorski bend koji svira rok muziku sa uticajima srodnih muzičkih pravaca. Tekstovi se baziraju na introspekciji, a muzika je energična i melodična. Nastupale su na većim festivalima, kao što su: EXIT, Demofest, Ritam Evrope, To Be Punk, TLO festival, BUNT Rok fest…
Eva (ili, u nedostatku maštovitijeg imena – DjEva) je mlada nada beogradske klupske scene. DJ-ingom se bavi skoro tri godine, a možda ste je sretali na nostalgičnim žurkama nove generacije – 2000late, čija je i suosnivačica. Sem toga, stalan je inventar kafića Tok, a sve češće i pop-mesta i žurki, kao što su Crushhh i Klub Mercury. Što se tiče muzike, ne voli ograničavanja na žanrove i ne veruje u concept guilty pleasure-a, već isključivo u dobar provod i celonoćno đuskanje do upale mišića. Očekujte malo inostrane komercijale za zagrevanje, a onda i malo ozbiljnije muzike za dušu a.k.a. Čole, Bajage, Dvornika i njima sličnih…