Na talasima feminizma

BeFem Festival 2015

U Beogradu će se 5. i 6. decembra u Kulturnom centru GRAD održati sedmi po redu feministički festival BeFem. Festival je pokrenut 2009. godine s ciljem stvaranja otvorenog, kreativnog i progresivnog prostora za diskusiju o feminizmima, feminističkoj misli i akciji.

‘Motivi ovogodišnjeg festivala oslikani su talasima, onima iza nas i onima koji nam tek predstoje. Na festivalu će se naoštrenih umova i razigranih tela diskutovati, promišljati i slaviti feminizam kroz raspakiravanje naslijeđa prošlih borbi, kako bismo se zajedno osnažili za iduće. Očekuje nas introspektivni pogled na feminizam, razgovori sa sportistkinjama, plesnim divama, političarkama, teoretičarkama, vamp ženama, umetnicama i svim drugim identitetima koje žene ponesu sa sobom na festival.

Na BeFemu se sve zajedno možemo beskompromisno i revolucionarno boriti protiv neravnopravnosti. Nema stabilnog tla i zato vas pozivamo da ponesite surf daske kojima ćemo seći talase patrijarhata i svih njegovih nuspojava, kapitalističke eksploatacije rada i tela, fašizacije političkih i drugih društvenih praksi. Zajedno ćemo aktualizovatii debate o izbegličkoj krizi, diskriminaciji u svetu rada, surogat majčinstvu, delovanju feminističkih političkih partija.

Program festivala otvoriće se u subotu 5. Decembra u 12:00 sati, a nakon otvorenja sledi panel diskusija ‘Ko ima pravo na feminizam?’ na kojoj će gostovati Mirjana Mirosavljević Bobić, Bobana Macanović, Antonela Marušić, Berina Džemailović, Andrea Jovanović, Snežana Jakovljević, kao i gošća iz Švedske Judith Kiros

Program

Download PDF

Izvođačice

Mirjana Mirosavljević Bobić, feministkinja. Živi, voli i vozi uglavnom u Beogradu (kao svaka provincijalka). Jednog dana, s jeseni, seli se na Island.

Bobana Macanović je fenomenalna feministkinja, aktivistkinja, radi u Autonomnom ženskom centru i veštičari nedeljom, u vreme mise, u nadi da će (p)ostati lezbejka i u narednom životu. Ostavila je pečat na vizualima feminističkih publikacija, osmislila brojne kampanje protiv muškog nasilja prema ženama, devedesetih gostovala na TV Palma, pričajući o lezbejskoj egzistenciji i prelazila peške granice žudeći da sretne svoje feminističke drugarice. Nosi šarmantan ožiljak iznad desne obrve sa prve Parade ponosa. Svima na ti, protiv hijerarhije. O sebi uvek sve najlepše, po principu da ne postoji podrška koju sama sebi ne umem da dam.

Berina Džemailović – studentkinja sociologije, suosnivačica KRIVA – Feminističke Medijske Produkcije, online medijske platforme koja se bavi temama feminizma, roda i seksualnosti. Ranije je aktivno bila dijelom kvir-feminističkih grupa u Sarajevu, a sada je interesuje feministička teorija i kritika, te video produkcija i novinarstvo, čime se aktivnije bavi u zadnje dvije godine.

Andrea Jovanović je filozofkinja i članica Kolektiva Gerusija. Njeni teorijski interesi pokrivaju oblasti kritike političke ekonomije, marksistički feminizam i marksističke teorije rada. Njen politički interes se svodi na osmišljavanje i učešće u borbi za egalitarno društvo slobodnih pojedinaca, ukratko. S vremena na vreme napiše po koji novinarski članak.

Snežana Jakovljević je jedna od osnivačica Udruženja žena Peščanik u Kruševcu. Rođena je januara 1961. Njeni roditelji bili su Marica i Mihajlo. Njena sestra je Lidija. Njene prijateljice su Slavica, Snežana, Irena, Gordana, Suzana… Njene koleginice su Zvezdana, Milkana, Nada, Milica… sve druge divne žene sa kojima uživa da razgovara i/ili ćuti. Napisala je Evu od kaveza, Ipala, En, den, dinu i Najbolju od 10 u baru. Zahvaljujući pisanju preživela. Zahvaljujući feminizmu otkrila da je sa njom sve u redu. Da su žene u redu. Uzbuđuju je izazovi, putovanja, kreativnost… more. Kada bi morala da bude nešto drugo, izabrala bi da bude more.

Judith Kiros je književnica, kritičarka u oblasti kulture, pesnikinja i podkasterka.

Iva Knežević živi u Zagrebu. Kao djevojčica razvija ljubav prema sportu jer je stariji brat uvijek imao daljinski kod sebe pa je morala gledati ono što on odredi. Organizira rekreacijsko igranje nogometa za žene u Zagrebu. Članica je Zbeletrona, straight friendly kolektiva koji preko partija i radionica promiče LGBTIQ kulturu.

Kristijana Čačić ima 23 godine. Živi i igra u Zemun Polju. Loptu pika od svoje 8. godine. Počela je da igra fudbal u FK „Perspektiva“ sa dečacima. Sa 14 na poziv trenerice Snežane Rajačić zaigrala za ženski fudbalski klub „Sloga“ iz Zemuna. To je njen prvi kontakt sa ženskim fudbalom u Srbiji. Od tad do danas promenila je četiri kluba u Srbiji i jedan u Austriji.

Jelena Pilipović. Rodjena 1984. u Beogradu. Diplomirana je ekonomistkinja za turizam. Amaterski se bavila mnogim sportovima, medju njima i rukometomom, basketom i kik boksom. Voli za sebe da kaze da je polu talenat za sve. Od osnovne skole igra fudbal, prvo u kraju sa decacima a danas sa istomisljenicama. Aktivna je clanica sportsko rekreativne grupe FemSlam, koja okuplja LGBT zene I kroz sport se bavi osnazivanjem zena. Izdvaja poslednja dva ucesca na turnirima, Zagreb Qsport 2015 i utakmica odigrana sa timom iz Novog Sada tokom nedelje prajda.

Maja Arđelan, rođena u Sarajevu, odrasla u Mokrinu, živi i radi u Beogradu, tattoo umetnica, fudBalerina (članica aktivističke fudbalske inicijative FemSlam). Aktivna od 2011. godine.

Mari Carrasco je nezavisna plesačica i koreografkinja. Diplomirala je na Baletskoj akademiji 2008 i od tada radila kao predavačica, plesačica i koreografkinja. Godine 2010. osniva sopstvenu trupu i sarađuje sa pozorištima Riksteatern i Unga Klara u Stokholmu u Švedskoj. Ona i njeni plesači su njen komad BARTOLOMEO igrali širom sveta za decu i mlade. Imali su preko 100 nastupa u Tokiju, Okinavi, Njujorku, Amanu, Ramali, Belfastu, Madridu, Helsinkiju, Roskildeu, Oslu i Stokholmu. Prošle godine je, zajedno sa glumcem i rediteljem Gustavom Deinoffom, napravila komad DEVOJKE ĆE VAS NATERATI DA POCRVENITE. Komad je postigao veliki uspeh, karte za izvedbe su rasprodate, a kritike odlične. Za 2016. planira novi komad, SPREMNI SPREMNI, koji će biti premijerno izveden u Dansens Husu u Stokholmu u Švedskoj.

Talia Gallegos Fadda je plesačica, koreografkinja, pedagoškinja, producentkinja i organizatorka u raznim feminističkim i umetničko-političkim projektima. Tokom 2014. i 2015. radila je kao plesačica i performerka za koreografkinju Palomu Madrid i u različitim plesnim projektima. “Moje telo plesom potvrđuje mojoj duši svoje ovozemaljsko postojanje”.

Marija Savić i D. Sarzinski su regionalni queer par iz Beograda i Sarajeva. D. je forenzički antropolog i radi na identifikovanju ostataka žrtava rata u Bosni i Hercegovini. Marija je queer aktivistkinja koja poslednjih godina uglavnom radi na jačanju kapaciteta LGBT/queer aktivizma u regionu. Trenutno žive u Bosni i Hercegovini. Od sledeće godine započinju izgradnju kuće i štale od prirodnih materijala, te osnivanje farme koza u Istri.

Hela Liverić je rođena 1976. u Rijeci. Završila medicinsku školu, smijer primalja.Dugi niz godina bila aktivistica zaštite okoliša, te za LGBT prava. Tri godine vodila Eko centar Mavrović. Prije 7 godina na obiteljskom nasljeđu podigla farmu koza „Driade“ sa ciljem razvoja humanijeg stočarenja. Trenutno na farmi živi 80 koza, 5 krava, 3 konja, magarica, 4 guske, 35 koka, 7 vijetnamskih svinjica, 5 mačaka, 3 psa

Blaženka Beronja je sociološkinja po profesiji a u praksi je i kozarka i poljoprivrednica. Pre više od četiri godine je napustila Novi Sad i doselila se na salaš u Bezdanu. Na „Nananinom salašu“ se uz podršku supruga bavi agro-eko turizmom i proizvodnjom delikates sireva od kozijeg mleka. Aktivistkinja je u nekoliko udruženja u Bezdanu koja se bave rodnom ravnopravnošću, turizmom i ekologijom. Koordinatorka je bezdanske „Otvorene škole edukacije“ u oblasti organske proizvodnje i agro-eko turizma. Diše i sanja u bojama lavande.

Gudrun Schyman (www.schyman.se) je jedna od osnivačica političke partije Feministiskt initiativ (www.feministisktinitiativ.se). Radila je kao socijalna radnica i bila aktivna i u antinuklearnom i u nacionalnom i međunarodnom mirovnom pokretu. Ranije je bila članica Levičarske partije i njena delegatkinja u parlamentu 1988-2003. Na čelu Levičarske partije bila je od 1993-2003., kada je napušta. Feministička inicijativa je zvanično osnovana 2005. i od tada je prerasla u feministički i antirasistički pokret koji na poslednjim izborima ulazi u 13 lokalnih skupština i osvaja jedno mesto u Evropskom parlamentu. Od 2010. je lokalna političarka u Simrishamnu (svom rodnom gradu), članica nacionalnog odbora Feminističke inicijative i jedna od dve liderke ove partije. U profesionalnom radu bavi se obrazovanjem u oblasti rodne ravnopravnosti i nediskriminacije (www.maktakademin.se).

Amanda Mogensen bila je suosnivačica Feminističke inicjative 2005. i od tada volontira vodeći tim za komunikacije ove partije. Kao odgovorna za komunikacije u odboru partije, volonterski osmišljava i vodi partijsko odeljenje za komunikacije i izbornu kampanju 2014. za Evropski parlament i lokalne i nacionalnu skupštinu u Švedskoj. Profesionalno se bavi komunikacionim strategijama i radila je u oblasti komunikacije sa javnošću za razne političke organizacije i kao PR-konsultantkinja u sopstvenoj firmi. Danas je zamenica izvršnog direktora kulturnog centra Mejeriet and Folkets Bio u Lundu.

Libela.org portal o rodu, spolu i demokraciji posvećen je praćenju i kritičkom propitivanju demokratskih i socijalnih praksi iz rodne perspektive, s naglaskom na povećanje vidljivosti društvenog, političkog i kulturnog angažmana marginaliziranih društvenih skupina. Libela.orgotvara nove teme i prakse zagovarajući ljudska prava s naglaskom na zanemarena socijalna prava, dekonstruira rodne stereotipe i seksizam te promiče građanski aktivizam i društvenu promjenu. Budući da je za Libelu feminizam povijesno neraskidivo vezan uz klasna pitanja, kritički i analitički dubinski propitujemo društvena zbivanja u RH, ali i u regiji i svijetu.

Johanna Ivarsson je socijalna radnica koja septembra 2015. izdaje svoju prvu knjigu: Normativna kreativnost u predškolskim ustanovama – kritika normi i oruđa za ravnopravnost. Ima višegodišnje iskustvo u radu sa decom i mladima u okviru švedskog školskog sistema. Glavni fokus njenog rada su ravnopravnost, demokratija i ljudska prava.

Femkanje je nezavisna radio emisija i platforma osmišljena da doprinese vidljivosti, unapređenju i osnaživanju nezavisne kulturno-umetničke scene u Srbiji, istovremeno promovišući rodnu ravnopravnost i kreirajući medijski prostor za predstavljanje i umrežavanje mladih autorki/a iz zemlje i regiona. Autorke i voditeljke emisije su umetnice Bojana S. Knežević i Katarina Petrović, koje su tokom dvogodišnjeg rada mapirale i intervjuisale više od osamdeset različitih autorki/a i kolektiva iz sfere umetnosti, kulture, obrazovanja, aktivizma i nauke. Femkanje možete pratiti na sajtu (www.femkanje.com) i fejsbuk stranici (www.facebook.com/femkanje ), a sve dosadašnje emisije dostupne su na našem podkastu (www.mixcloud.com/FEMKANJE/).

Zoe Gudović (1977) queer feministkinja, lezbejka,art-aktivistkinja. Od 1995. uključena u rad i istraživanje neformalnih i angažovanih pozorišnih formi. U svojoj praksi spaja art i aktivizam u cilju promene postojeće svesti i društvenih odnosa. Predavačica na temu Feministička umetnost u javnom prostoru, pozorišna edukatorka, performarka, Drag king transformerka, inicijatorka i organizatorka uličnih performansa u okviru 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama. Suosnivačica je Act Women, i aktivističke grupe „Queer Beograd“, bila članica grupe žene na delu. Trenutno radi u Rekonstrukciji ženski fond kao PR menadžerka.

Marina Marković rođena 1983. godine u Beogradu, diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu Univerziteta umetnosti, a od 2006. izlaže samostalno i na grupnim izložbama u Srbiji, SAD, Velikoj Britaniji, Japanu, Meksikuu2026 Dobitnica je stipendije za mladog vizuelnog umetnika i nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2011. Suosnivačica je asocijacije Treći Beograd, a živi i radi na relaciji Beograd-Nu0458ujork

Milica Pekić istoričarka umetnosti i kustoskinja iz Beograda. Diplomirala je na Odseku za istoriju umetnosti, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu. Jedna od osnivačica KIOSK platforme za savremenu umetnost, Asocijacije NKSS i regionalne platforme za kulturu KOOPERATIVA. Kao kustoskinja učestvovala je u brojnim projektima na lokalnom, regionalnom i međunarodnom nivou. Od 2013. godine radi i kao kustoskinja Galerije12HUB u Beogradu.

Mireya Echeverría Quezada je novinarka, podkasterka i glavna urednica feminističkog časopica Bang.

Judith Kiros je književnica, kritičarka u oblasti kulture, pesnikinja i podkasterka.

Zayera Khan je režiserka dokumentarnih filmova čije glavne oblasti interesovanja su telo, ljudska priroda i politika. Svojim dokumentarnim filmovima želi da osvetli i privuče pažnju na teme kao što su menstrualno krvarenje i telo. Trenutno živi u Stokholmu u Švedskoj i radi na novim dokumentarnim filmovima sa fokusom na feminizmu, zaštiti sredine i ljudskoj prirodi.

Anna Dahlqvist je novinarka specijalizovana za oblast seksualne politike. Napisala je knjigu „U tišini – putovanja kroz evropsko tržište abortusa“ i trenutno piše knjigu o menstruaciji i ljudskim pravima. Ona i Karolina Hemlin su glavne urednice Ottara, švedskog časopisa o seksualnoj politici.

S-pichka je muzički duet koji čine dve žene rođene u Jermeniji koje, zbog raznih društveno-ekonomskih i političkih razloga, trenutno ne žive u Jermeniji. Muzika i reči njihovih pesama promišljaju post-sovjetski prostor, globalizaciju, imigraciju / egzil i, naravno, ljubav. Ovom duetu važno je da prekorači granice koje se pripisuju „umetnosti” kao žanru. Njihova muzika je i vizuelna i performativna i nepomirljivo buntovna.

Replicunts je tročlani ženski punk rock bend iz Beograda. Nastao je 2012. godine kada su Katarina, Barbara i Sanja odlučile da svoje melodije i rifove pretoče u zajedničke punk note! Sviraju autorske stvari i na njihovu muziku je uticala što engleska što američka punk scena. Svirale su na više svirki i festivala u zemlji i regionu: Beograd, Kragujevac, Kruševac, Temišvar, Oradea, Novi Sad, Subotica, kao i na festivalima To Be Punk, Exit, Revolution Fest

Markiza de Sada: Fatalna zavodnica, bastard ruskog revolucionara i nemačke aristokratkinje. Priča se da je u naletu strasti ubila ljubavnika i od tada luta gradovima Evrope u potrazi za zabavom. Sumnjivog morala, nezasitih seksualnih apetita, nepobediva je u obaranju ruke, vešta sa mačem i prva u ispijanju cele boce absinta. Obavijena velom misterije, besprekornog stila, pažljivo bira svoje drustvo, ne ide nigde bez vozača.

Katarina Majstorović je studentkinja prve godine sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Još kao tinejdžerka iskazivala je interesovanje za feminizam, pa je tako 2011. postala najmlađa volonterka BeFema. Od 2011, upoznajući se sa svim čarima aktivizma, počinje da biva sve aktivnija u nevladinom sektoru, a posebno u oblasti ljudskih prava, koje i smatra svojim glavnim interesovanjem.

Neformalna inicijativa ‘Za rad spremne“ nastala je u ožujku 2013. godine, kada je nezaposlenost mladih u Hrvatskoj bila najveća u posljednja dva desetljeća te kada je svaka druga mlada osoba koja je završila neki oblik školovanja bila nezaposlena. Osim toga, najavljene izmjene radnog, socijalnog i mirovinskog zakonodavstva potaknule su tri prijateljice da odluče nešto poduzeti i pokušaju različitim metodama usmjeriti fokus javnosti na golem društveni problem zbog kojeg bismo cijelu jednu generaciju mogle/i okarakterizirati kao ‘izgubljenu’.Aktivistkinje ‘Za rad spremne’ predstavit će načine neformalnog organiziranja, kao i metode kojima se koriste kako bi svoju agendu nametnule javnosti, ali i nadležnim institucijama.

Carolina Hemlin je glavna urednica i izdavačica časopisa Ottar, švedskog časopisa o seksualnom i reproduktivnom zdravlju i pravima. Ranije je radila kao novinarka feminističkog časopisa Bang i nezavisna novinarka.

Ottar je najveći – i jedini – švedski časopis o seksualnosti, politici i ljudskim pravima koji izlazi preko 30 godina. Ottar je u vlasništvu RFSU, Švedskog udruženja za seksualno obrazovanje. Ottar objavljuje vesti, reportaže, autorske članke, debate, kolumne i intervjue pod motom „seks je politika“. I jeste! U ovom časopisu možete čitati o abortusu, lgbtq temama, kritici normi, feminizmu, rodu, polu i partnerskim odnosima.

Vjollca Krasniqi je doktorirala sociologiju na Univerzitetu u Ljubljani. Master diplomu iz studija roda, razvoja i globalizacija stekla na Londonskom fakultetu za ekonomiju i političke nauke (LSE), a diplomu osnovnih studija iz filozofije i sociologije na Prištinskom univerzitetu. Predaje sociologiju na Filozofskom fakultetu Prištinskog univerziteta. Predaje klasičnu i savremenu sociologiju, filozofiju edukacije, reedukacije i resocijalizacije. Trenutna istraživačka interesovanja: Jugoistočna Evropa, rod, izgradnja nacija i država, održanje / izgradnja mira, razvoj, etnička pitanja, kolektivno sećanje, rat, postkolonijalne teorije, feminističke teorije, telo, sociologija svakodnevnog života, trans-nacionalizam i reprezentacija, etnografija.

Venera Çoçaj je studentkinja sociologije na Prištinskom univerzitetu, gde stažira na Univerzitetskom programu za studije i istraživanja roda. Radi i u kosovskoj Inicijativi mladih za ljudska prava. Aktivno je uključena u platforme sećanja kao što su Laboratorija sećanja – trans evropska platforma razmene o istoriji i sećanjima, Mapiranje sećanja Kosova i sećanja mladih. Pohađala je Regionalnu školu tranzicione pravde u Beogradu, Feminističku letnju školu za mlade Agora u Briselu i završila Letnju školu komparativnih studija roda i seksualnosti na Prištinskom univerzitetu. Venera je koautorka kratkog nagrađivanog filma Equinox. Živi između svog rodnog grada Poreča, u Hrvatskoj, i Prištine, na Kosovu, gde studira i živi.

Jeta Rexha je studentkinja sociologije na Prištinskom univerzitetu. Od početka studija učestvuje u Kosovskoj inicijativi za usmenu istoriju, gde se prevashodno bavi metodologijom istraživanja. U međuvremenu se zainteresovala za pitanja sećanja i suočavanja sa prošlošću, pa se uključila u projekat Mapiranja sećanja Kosova – seriju radionica koje organizuju Alter Habitus i Forum ZFD. Pohađala je Letnju školu o tranzicionoj pravdi u organizaciji Centra za humanitarno pravo Kosova. Sada stažira na Programu studija roda na Prištinskom univerzitetu.

Ana Stevanović se pre četiri godine zaljubila u BeFem i tu i ostala kao članica BeFem tima zadužena za medijsku promociju festivala. Akademski se razvijala u oblastima novinarstva i komunikologije na osnovnim, i studijama roda na poslediplomskim studijama. Interesovanja usmerava naistraživanje jezika, medija i izvedbenih umetnosti. Aktivističku energiju ulaže u borbu protiv nasilja nad ženama. Feministkinjom se oseća i time se diči.

Anna Stendin je mehaničarka i nastavnica u predškolskoj ustanovi koja radi u jednoj NVO koja se bori protiv diskriminacije. Ima lično iskustvo potrebe za verbalnom samoodbranom.

Mario Runesson radi sa mladim lgbtq osobama u jednoj feminističkoj NVO. Bavi se i obrazovanjem o lgbtq pitanjima i ljudskim pravima kroz radionice i seminare. Ima lično iskustvo potrebe za verbalnom samoodbranom.

Jelena Veljić, aktivistkinja. Tokom studija etnologije i antropologije na Filozofskom fakultetu bavila se studentskim organizovanjem. Teme kojima se bavi u društvenom angažmanu uključuju borbe za besplatno i svima dostupno obrazovanje, feminizam, radnička pitanja, antifašizam. Od 2010. godine novinarka lista „Republika“. Učestvuje u radu Društvenog centra „Oktobar“.

Kajsa Ekis Ekman je švedska spisateljica i novinarka rođena 1980. godine. Godine 2010. objavljena joj je knjiga „Biti i biti surogat – prostitucija, surogat majčinstvo i podeljeno Ja“ koja se bavi prostitucijom i surogat majčinstvom iz feminističke perspektive. Nakon toga je napisala knjigu o krizama eura iz ugla Grčke, koja je objavljena u Švedskoj 2013.

Mina Damnjanović rodjena je 1985. godine. Feministkinja. Bavila se reprezentacijom žena u medijima i žena u obrazovanju. Najznačajnijim iskustvom u životu smatra Feministički karavan gde je sa još 10 žena živela i putovala po Evropi pokušavajući da kroz drugačije prakse življenja pruži otpor patrijarhatu i kapitalizmu.

Natalija Laptošević je rođena u Priboju 1994. godine.U srednjoj školi je krenula sa volontiranjima po različitim festivalima i projektima, gde je shvatila da takva vrsta angažovanja nije dovoljna za pitanja kojima želi da se bavi. Vožnja bajsa, Inex, vrtić i feminizam su izazovi u kojima je upravo to pronašla i mesta gde preispituje samoorganizovanost, horizontalnu organizaciju i rad alternativnih grupa.

Leila Šeper – aktivistkinja, feministkinja, blogerka, kućna proizvođačica piva. Po zanimanju je ekonomistkinja, ali to je najmanje zanima. Jedna od pokretačica: Yarn Bombing Sarajevo, qSPORT Sarajevo, Država za poželit i SajFems. Interesuje je rodna (ne)ravnopravnost, tehnologija, pletenje, heklanje, brdski biciklizam, šuma, priroda, festivali, bas gitara…

Milica Batricević, stvara, snima, piše, priča i svaki dan pokušava da malim koracima pravi promenu. Živi i nada se danu kada utopije neće biti utopije. Ponekad se plaši da će je kapitalizam i tržište rada pojesti. Razmišlja u poslednje vreme da li revolucija zaista jede svoju decu i ne da im da porastu.

Nataša Niškanović je riđokosa novosadska feministkinja rođena 1992. godine. Nedavno je diplomirala na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, a stekla je i zvanje i diplomirane ekonomistkinje. Inače se bavi marketingom i PR-om. Tokom studija pisala je članke i pravila radio priloge o nasilju nad ženama i ženama u politici. Na BeFem-u je od 2012. godine, ove godine prvi put kao koautorka video rada o preispitivanju rodnih identiteta.

Anja Koletnik se bavi transfeminističkim kvir aktivizmom i slobodnim intelektualnim radom u Sloveniji. Poseduje master iz rodnih studija i posebno se bavi oblašću transrodnih studija, kvir teorijom, studijama debljine, otelovljenja i feminističkim novim materijalizmom. Ima višegodišnje iskustvo u LGBTQ+ aktivizmu i obavlja direktorsku funkciju u prvoj slovenačkoj NVO posvećenoj trans pitanjima – Institut za transfeminističku inicijativu TransAkcija. U trenutnom radu se prevashodno bavi uvođenjem i uključivanjem pitanja roda, rodnih identiteta i transrodnih/nenormativnih identiteta u slovenački aktivizam za socijalnu pravdu i akademsku sferu, što obuhvata niz aktivnosti, od savetovanja i vođenja grupa za podršku do dijaloga sa medijima i lobiranja i zagovaranja na nacionalnom nivou.

Ksenija Forca. U Labrisu je bila aktivna na projektima koji su imali za cilj da informišu i prošire znanja drugih o lezbejskim i ljudskim pravima u najširem smislu (politička, ekonomska i socijalna prava). Najviše voli da radi kreativne psihološke i edukativne radionice sa lezbejkama, biseksualnim, queer i svim zainteresovanim osobama na istraživanju i osvešćivanju svojih potreba i potencijala, izgradnji kvalitetnih međuljuskih odnosa i slavljenju sopstvene različitosti. Teorijski je zanimaju koncepti queera, levog queer feminizma kao i feministički i antipsihijatrijski pristup mentalnom zdravlju. U „slobodno“ vreme piše kratke priče i poeziju, i umesto salveta, skuplja kamenčiće i lišće od kojih pravi kolaže.

Ugla Stefanía Kristjönudóttir Jónsdóttir se bavi trans i kvir aktivizmom, vrlo aktivno i istaknuto. Zagovara trans prava na Islandu već više godina i poznata je osoba na Islandu po predavanjima koje drži, člancima koje piše i medijskim nastupima. Na međunarodnom nivou sarađuje sa organizacijama kao što su IGLYO i Transgender Europe i učestvuje u kampanjama Saveta Evrope u kojima govori o transrodnim pitanjima. Takođe drži predavanja i učestvuje u projektima širom Evrope u vezi sa transrodnim pitanjima. Trenutno završava master studije roda na Islandskom univerzitetu.

Fotografija: Alda Villiljós; Ilustracije: Alda Lilja

Ksenija Joksimović je studentkinja psihodramske psihoterapije, kvir feministkinja i aktivistkinja za ženska, LGBTQIA i manjinska prava iz Beograda, Srbije. Diplomirala je andragogiju (obrazovanje odraslih) i iskusna je u radu sa mladima. jedna je od osnivača neformalne aktivističke grupe iz Beograda „Forum mladih za rodnu ravnopravnost“ koja se bavi rodnom ravnopravnošću i inkluzijom i organizuje forum teatar širom zemlje. Ksenija veruje da aktivizam mora biti intersekcionalan, inkluzivan i kritičan prema normama i da mora imati pristup „odozdo na gore“ da bi imao smisla.

Magda Janjić (rođena 1977. godine) – novinarka i online urednica u VICE Srbija. Iza sebe ima blog i pesme. Već treću godinu pušta muziku četvrtkom u kultnom Idiottu u Beogradu. Živi i radi u Beogradu.

Olga Dimitrijević je nagrađivana dramaturškinja, pozorišna kritičarka i spisateljica koja povremeno predaje o filmu, pozorištu i queeru kada je neko pozove.

Marija Ratković je teoretičarka umetnosti i medija, patriotkinja i su-osnivačica više medijskih platformi i inicativa koja piše, bori se i živi uglavnom online. Marija i Olga osnovale su malo feminističko domaćinstvo u kome žive srećno, slušaju narodnu muziku dok kuvaju i često sanjaju revoluciju.

Dada Selectah počinje da pušta muziku 2008. godine. Dve godine je upravo za nju subotom bila rezervisana mikseta u klubu Francuska sobarica. Vremenom je počela da pušta breakbeat & house mashed up sa ostalom elektronikom ili čist rnb/hiphop sa dancehall vajbovima. Puštala je i na Mixer Festivalu, MTV Wonder Women Weekend Fest, Filmstreetu i Days of New York (UK Parobrod, Bg); Filmfestival i PitchWise Fest (Sarajevo)-